Sedam velikih evropskih dnevnih novina, među kojim su i francuski Le Figaro, nemački Die Welt i španski El Pais, potpisalo je sporazum o partnerstvu kojim je oformljena Evropska alijansa vodećih dnevnih listova (LENA). Ona će im omogućiti razmenu sadržaja, realizovanje zajedničkih istraživanja, odnosno promovisanja kvalitetnog novinarstva u Evropi.

Članovi osnivači su već spomenuti Die Velt, El Pais i Le Figaro, kao i italijanska La Repubblica, Le Soir iz Belgije, kao i Tages-Anzeiger i Tribune de Geneve iz Švajcarske. Za prvog čoveka Alijanse izabran je Havier Moreno, urednik El Paisa u periodu između 2006. i 2014. godine.

„Svaki dnevni list postavljaće svoje izabrane članke na zajedničku platformu osmišljenu za tu svrhu i oni će biti na raspolaganju svim članicama Alijanse“, navodi se u zvaničnom saopštenju dnevnih novina okupljenih u LENA. U saopštenju se navodi i da će intervjui, članci i komentari biti specijalno izabrani za istovremeno objavljivanje u svim partnerskim novinama prilikom velikih događaja.

Urednica iz Le Figaroa Sofia Bengana pojašnjava da će zajednički rad biti najizraženiji prilikom istraživanja, a teme će se birati zajednički.

„Odredićemo izvestan broj tema koje bi mogle biti predmet naših istraživanja, a rad na njima ćemo zajednički sprovoditi“, pojašnjava Bengana.

Na prezentaciji koja je održana u Briselu u centru pažnje bio je jedan termin – kvalitet. Alijansa će stoga posebnu pažnju posvetiti stvaranju i promovisanju kvalitetnog proizvoda kojim će pokušati da, kako se navodi, konsoliduje evropsko javno mnenje, a jedan od najvećih izazova biće usklađivanje sedam novina koje izlaze na četiri različita jezika.

Bitan deo ovog poduhvata je i razvijanje zajedničkih digitalnih platformi, ali i programa za razmenu kadrova, koji će omogućiti novinarima i ostalim zaposlenima da provode vreme u drugim novinama Alijanse i na taj način prošire svoje oblasti ekspertize.

“Bez slobode štampe nema kvalitetnog novinarstva, a novinari sami moraju da se odbrane od cenzure”, poručio je prof. dr Štefan Rus-Mol tokom jučerašnje promocija drugog izdanja svoje knjige „Novinarstvo“ na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Profesor novinarstva i menadžmenta u medijima na Univerzitetu u Luganu i direktor Evropske opservatorije za novinarstvo podseća da je Srbija prema najnovijem izveštaju Reportera bez granica 54. zemlja u svetu po pitanju slobode štampe, što je stavlja ispred mnogih zemalja, ali istovremeno pokazuje i da postoje problemi zbog kojih zaostaje za zapadnim društvima, kao što su korupcija, politički i ekonomski pritisci.

“Svestan sam da u Srbiji postoje problemi po pitanju cenzure i autocenzure, ali to nije slučaj samo u Srbiji. Isti problemi su sve prisutniji i u istočnim zemljama, ali i na Zapadu, gde ulaganje u medije nije više profitabilno kao biznis, ali može biti izuzetno „isplativo“ ako koristite medij za sticanje političkog uticaja. Zašto bi neko kupovao bilo koji medij ako ne može da zaradi na tome, tako da je jedini razlog upravo „vežbanje“ političkog uticaja. I to je jedna od velikih opasnosti u mnogim zemljama, među kojima je i Srbija”, objašnjava Rus-Mol.

On navodi da bi zbog toga neki novi biznis modeli poput mikro plaćanja mogli da budu jedno od rešenja za budućnost, jer izdavači moraju da zarađuju da bi bili što manje zavisni od političkih i ekonomskih centara moći.

Komentarišući sve izraženiji trend tabloidizacije medija, Rus-Mol navodi da taj trend svakako jeste opasan i da mnogi primeri iz Evrope ukazuju da postoji savezništvo između populističkih ili tabloidnih medija i populističkih političara i partija, ali i da sami novinari treba da brane profesiju i da se uz pomoć svojih kolega izbore protiv censure ili autocenzure, što je trenutno ipak teže postići u Jogoistočnoj Evropi nego u Nemačkoj.

“Zato izdavači sa Zapada koji insistiraju na kvalitetu i visokim standardima ne ulažu u medije u Istočnoj i Jogoistočnoj Evropi, već to najčešće čine izdavači koji imaju niže standarde u pogledu kvaliteta i etike”, navodi Rus-Mol i napominje da nema slobode medija bez insistiranja na visokim profesionanim standardima i na kvalitetnom novinarstvu.

Profesor komunikologije na Fakultetu političkih nauka Miroljub Radojković kaže da bi jedno od mogućih rešenja za očuvanje nezavisnosti profesije, ali i opstanak mnogih novinara moglo da bude i preduzetničko novinarstvo.

“Problem je, međutim, što preduzetničko novinarstvo još uvek nije zaživelo u Srbiji, a već sledeće godine predstoji i privatizacija oko 70 medija, što će biti jedan od najvećih izazova na medijskoj sceni Srbije u 2015. godini”, kaže Radojković.

On je istakao da je u takvoj situaciji knjiga „Novinarstvo“ predstavlja veliki doprinos svim studentima novinarstva i budućim medijskim profesionalcima, kao i Fakultetu političkih nauka koji ima čast da ugosti jedno od najistaknutijih imena evropskog novinarstva.

Na promociji drugog izdanja knjige prof. dr Štefana Rus-Mola prisustvovali su i Ana Jugoslava Zagorac Keršer, koja je prevela i priredila knjigu “Novinarstvo“, kao i glavni urednik izdavačkog preduzeća “Clio” Zoran Hamović.

Prvi priručnik namenjen novinarima koji planiraju da pokrenu sopstvene medijske projekte na vebu predstavljen je u okviru drugog seminara o preduzetnićkom novinarstvu koji je održan od 10. do 12. septembra u Beogradu.

Seminar je organizovan u okviru Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer i okupio je 11 novinara sa Balkana, a tokom tri radna dana novinari su učili kako da samostalno pokrenu svoje medijske projekte na vebu, razviju svoje biznis modele i obezbede finansijsku održivost svojih projekata.

Direktor Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer Kristijan Špar kaže da sve više građana čita vesti na internetu, pa su internet portali već sada postali važan deo medijske scene, pogotovo ako se zna da mnogi tradicionalni mediji u Jugoistočnoj Evropi nisu dovoljno nezavisni. Stoga je cilj seminara, ali i novog priručnika, da inicira samozapošljavanje novinara, ali i da istovremeno pomogne razvoj nezavisnog onlajn novinarstva koje nedostaje svim zemljama u regionu

„Frilenseri i novinari koji pokreću svoje sajtove dobijaju sve veći značaj i daju veliki doprinos medijskom pluralizmu, a ‘Priručnik za preduzetničko novinarstvo’ predstavlja koristan alat za sve predstavnike medija koji žele da budu uspešni na vebu“, kaže Kristijan Špar i dodaje da bi zbog loših radnih uslova u tradicionalnim medijima upravo preduzetničko novinarstvo moglo da bude alternativa za mnoge novinare.

Razvoj onlajn sfere stoga predstavlja i novu šansu za razvoj nezavisnog novinarstva, a jedan od preduslova je da se i novinari svojim inovacijama i medijskim projektima suprotstave ekonomskoj realnosti i sve težoj situaciji u tradicionalnim medijima.

Stoga su proteklih godina kursevi posvećeni preduzetničkom novinarstvu postali sastavni deo studijskih programa na mnogim američkim univerzitetima koji obrazuju novinare, ali je ovaj koncept još uvek nedovoljno poznat u Evropi, pa je organizovanje ovakvih seminara značajan korak u razvoju veb novinarstva u celom regionu.

“Naš cilj tokom seminara je bio da pokažemo učesnicima da pokretanje uspešnog sajta nije toliko teško kao što mnogi misle, a neophodna znanja i savete sa seminara smo sada uz pomoć novog priručnika učinili dostupnim mnogo većem broju novinara kako bi im pomogli da pronađu nedovoljno iskorišćene tržišne niše u kojima postoji slobodan prostor za pokretanje novih veb sajtova”, objašnjava Špar.

Stoga se novinari kroz priručnik upoznaju sa specifičnostima veb novinarstva i pravilima pisanja za veb, obučavaju za samostalno istraživanje tržišta, njihovu ulogu u produkciji veb sajtova koje pokreću, ali i za preduzetnički način razmišljanja.

Autori priručnika su asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Marko Nedeljković, osnivač agencije MWEB i internet preduzetnik Miloš Petrović i sertifikovani ICF trener i osnivač sajta Trčanje.rs Veroljub Zmijanac.

“Priručnik za preduzetničko novinarstvo” je dostupan na srpskom i engleskom jeziku i može se preuzeti sa zvaničnog sajta KAS Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu.

Najnovije istraživanje koje je sprovela agencija “Diloit” (Deloitte) pokazuje da tinejdžeri i mladi u svojim dvadesetim provode više vremena gledajući filmove i televizijske programe na kompjuterima, pametnim telefonima i tabletima nego na televizijskim ekranima.

Istraživanje je obuhvatilo više od 2.000 Amerikanca i odnosilo se na ispitivanje njihovih navika u korišćenju novih tehnologija u medijskoj potrošnji, a jedan od osnovnih zaključaka je da veliki televizijski ekran sve više gubi značaj.

“Ideja da se televizija gleda samo na televizoru više ne važi. Jedan veliki deo populacije već sada bez teškoća koristi niz uređaja kako bi pogledao određeni sadržaj, a brzina kojom se ta promena dešava mnoge je potpuno zatekla”, kaže Džerald Belson iz kompanije “Diloit”.

Međutim, televizor još uvek caruje u većini američkih domova, jer “generacija X”, “bejbi-bumeri” i stariji gledaoci kažu da provode većinu vremena gledajući filmove i TV programe na porodičnom televizoru u dnevnoj sobi. Čak i “generacija Y”, koja obuhvata populaciju između 25 i 30 godina, tvrdi da im je televizor uključen više od polovine vremena koje provode u svom domu.

Ipak, Belson ističe da konstantno raste deo populacije koja televiziju gleda prvenstveno na drugim uređajima, kao što su laptopovi, tableti i smart telefoni. Tako američka populacija starosti od 14 do 24 godine televizijske programe više gleda na mobilnim uređajima (na laptopu, smart telefonu ili tabletu: 48 odsto) nego na televizoru (44 odsto), što jasno nagoveštava kakvi nas trendovi tek očekuju.

Imajući u vidu navedene rezultate,  ne čudi ni najava istraživačke kompanije “Nilsen“ (Nielsen) da od sezone 2014-2015 planira da uključi  mobilne telefone u svoje tradicionalne rang liste TV gledanosti kako bi dobila što relevantnije podatke.

Ovo istraživanje je potvrdilo i da većina gledalaca dele pažnju između gledanja TV-a i praćenja drugih ekrana na kojima surfuju internetom, čitaju elektronsku poštu, šalju sms poruke ili koriste neku društvenu mrežu. Tako 86 odsto ispitanika tokom gledanja televizije koriste i druge medije, ali je manje od 25 odsto tih aktivnosti u vezi sa TV programom koji prate.

Istraživanja pokazuju da je evolucija medijskog multitaskinga sve izraženija i u našoj zemlji, pa tradicionalne medije sve češće pratimo onlajn, a neretko i više različitih medija istovremeno.

Tako je istraživanje evropskog Biroa za interaktivno oglašavanje(Interactive Advertising Bureau) još 2012. godine pokazalo da  da 3,2 miliona građana naše zemlje starijih od 16 godina aktivno koristi internet, čak 95 odsto njih čita vesti na vebu, 80 odsto sluša radio, a 77 odsto prati tv program. Istovremeno 36 odsto korisnika u večernjim satima u isto vreme gleda televiziju i pretražuje sadržaje na vebu, a 26 odsto pretražuje upravo podatke o onome što vidi na malom ekranu.

Kompletne rezultate istraživanja koje je sproveo „Diloit“ možete pogledati preuzimanjem kompletnog Istraživanja o digitalnoj demokratiji.

Onlajn mediji postaju sve popularniji  i relevantniji za profesionalce koji se bave odnosima s javnošću, pa već danas većina PR profesionalaca više voli da svoju poruku prenese koristeći onlajn kanale komunikacije i u direktnom kontaktu sa svojom ciljnom grupom nego posredstvom tradicionalne štampe, pokazuje Evropski monitor komunikacija za 2014. godinu (European Communication Monitor 2014).

Polovina ispitanika izjavila je da njihove organizacije trenutno razvijaju kanale mobilne komunikacije, a 91% predviđa da će kanali mobilne komunikacije biti prioritetna razvojna oblast u naredne tri godine. Smatra se da su glavne prednosti koje pružaju mobilni kanali komunikacija sa stejkholderima u bilo koje vreme (60%), prezentacija sadržaja prilagođenih korisnicima (54%) i dopiranje do mlađe publike (40%).

Većina profesionalaca koji se bave odnosima s javnošću (58%) predviđa da će tradicionalni mediji u budućnosti biti sve manje relevantni. Tri četvrtine ističe da je njihov odnos sa štampanim medijima još uvek bitan, ali istovremeno manje od polovine (42%) smatra da će štampa ostati relevantna za njih do 2017. godine. Zanimljivo je da je isto istraživanje iz 2008. godine pokazalo da su u tom trenutku štampani mediji bili najbitniji alat za PR profesionalce .

Glavni izazovi u budućnosti odnose se na integraciju mobilnih medija sa drugim kanalima i platformama (58%), pronalaženje ubedljivih koncepata koji stvaraju dodatnu vrednost (47%) i predstavljanje kompleksnih sadržaja na mobilnim ekranima (46%).

Međutim, uprkos tome što se  kanali mobilne komunikacije ubrzano razvijaju i što profesionalci sve više prepoznaju njihov značaj, kompanije ih još uvek ne koriste u dovoljnoj meri, navodi se u najvećem međunarodnom istraživanju o komunikacijama u Evropi.

Jedan od fokusa istraživanja bilo je i liderstvo, a ispitanici iz 42 zemlje su ocenili da su pouzdanost (58,9%), inovativnost (51,5%) i kvalitet proizvoda ili usluga najvažniji za ocenu liderstva jedne organizacije. Slede kvalitet menadžmenta, imidž dobrog poslodavca, a tek na šestom mestu je finansijska snaga.

Treba istaći i da čak 88,3% ispitanika ocenjuje da je efikasna komunikacija faktor od velikog značaja za dobro vođenje organizacije, a među osobinama lidera Evropljani najviše cene sposobnost da se komunicira otvoreno i transparentno (94%), a visoko se kotiraju i vođstvo davanjem ličnog primera (90%) i saglasnost onoga što se govori i onoga što se radi (89%).

Treba istaći i da oko 68% ispitanika smatra da su im moderne digitalne tehnologije olakšale posao, ali istovremeno isti procenat ističe da upravo zbog njih osećaju obavezu da uvek budu onlajn i izvršavaju svoje obaveze, pa ne čudi što skoro tri četvrtine profesionalaca navodi da oseća konstantan porast pritiska koji im nameće posao.

Stoga se može zaključiti da će digitalno doba doneti jednu veliku prednost svima koji se bave odnosima s javnošću jer će u komunikaciji sa svojim ciljnim grupama sve više moći da zaobilaze tradicionalne medije, ali će istovremeno ta “olakšavajuća” okolnost nužno doneti i veće obaveze.

Odavno se najavljuje i da klasična saopštenja za javnost polako odlaze u istoriju i da ustupaju mesto direktnoj komunikaciji sa korisnicima, a to nužno znači da će umesto jednog saopštenja poslatog svim relevantnim medijima PR profesionalci morati da emituju na desetine pojedinačnih, često i potpuno personalizovanih poruka.

Kako uostalom drugačije tumačiti prognozu da će štampa za samo tri godine biti relevantna za manje od polovine profesionalaca za odnose s javnošću ili podatak da je samo u SAD prošle godine 1.300 novinara ostalo bez posla. Stoga ne čudi što se upravo novinari nalaze na četvrtom mestu na listi deset najugroženijih zanimanja koju je objavila poznata američka agencija za zapošljavanje Career Cast.

Za detaljnije rezultate pogledajte kompletan izveštaj European Communication Monitor 2014. 

Evropski monitor komunikacija je najveće međunarodno istraživanje o komunikacijama u Evropi, koje sprovode Evropska asocijacija za obrazovanje i istraživanje u oblasti odnosa s javnošću (EUPRERA) i Evropska asocijacija direktora komunikacija (EACD) uz podršku međunarodne mreže PR agencija “Ketchum”. Istraživanje za 2014. godinu je zasnovano na odgovorima 2.777 stručnjaka za komunikacije iz 42 zemlje, među kojima je i Srbija.

 

Najnovija studija o potrošnji na digitalno i interaktivno oglašavanje u Srbiji, koju je sproveo Interaktivni advertajzing biro (IAB), pokazuje da je tržište digitalnog oglašavanja u našoj zemlji protekle godine zabeležilo rast od čak 13,41%, što znači da je ukupna potrošnja na onlajn oglašavanje u 2013. procenjena na 16,2 miliona evra.

Tako je rast srpskog digitalnog tržišta u protekloj godini bio iznad evropskog proseka koji iznosi 11,50%, ali je ujedno manji od prosečne stope rasta u Centralnoj i Istočnoj Evropi, koja iznosi 21,20%.

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti tržišta i dalje ima displej oglašavanje (50,68%), odnosno oglašavanje standardnim i naprednim baner formatima na domaćim veb i mobilnim sajtovima, koje oglašivači koriste za pozicioniranje svojih brendova na tržištu i uticaj na ciljne grupe. Najveći doprinos rastu tržišta dalo je oglašavanje na društvenim mrežama (26,83%), od kojih je najpopularniji Fejsbuk, kao i oglašavanje na internet pretraživačima (26,6%), od kojih je na našem tržištu najdominantniji Gugl.

Zanimljivo je da je tržište mobilnog oglašavanja zabeležilo rast od čak 15%, što znači da je ukupna vrednost ovog segmenta tržišta 380.000 evra.  Iako je to još uvek daleko udela koji ova vrsta oglašavanja ima u razvijenim zemljama, pozitivan trend ipak ukazuje da i oglašivači u našoj zemlji polako shvataju značaj mobilnih platformi i oglašavanja na istim.

Inače, Srbija je jedna od 26 zemalja Evrope koje su i ove godine učestvovale u proceni vrednosti tržišta digitalnog oglašavanja pod nazivom Adex 2013, a celokupne rezultate možete pronaći u prezentaciji studije Adex Serbia 2013.  

 

Ko vlada onlajn tržištem Srbije

Prethodno navedenom rastu najviše su doprinele kompanije koje pružaju telekomunikacione usluge jer imaju ubedljivo najveće učešće u onlajn reklamnim kampanjama u našoj zemlji, pokazuje poslednji izveštaj Gemiusa, najveće evropske kompanije za online istraživanja i konsalting.

Ova kompanija je, naime, razmatrala reklamnu aktivnost oglašivača u Centralnoj i Istočnoj Evropi, pa su u analizu uključene Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Litvanija, Letonija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Srbija. Izveštaj sadrži podatke prikupljene od avgusta 2013. do januara 2014. godine, a situacija se značajno razlikuje od zemlje do zemlje.

Tako u Slovačkoj, Bugarskoj i Mađarskoj najveće učešće u internet oglašavanju imaju kompanije koje pružaju finansijske usluge (njihovi oglasi čine 16%, 15% i 13% ukupnog tržišta). U Litvaniji i Češkoj skoro 20% oglasa putem interneta se odnosi na trgovinu (19% i 17%), dok u Hrvatskoj i Rumuniji lidersku poziciju zauzima automobilska industrija (20% i 11%). U Letoniji to su kompanije koje nude proizvode za zabavu, a u Poljskoj preovlađuje prehrambena industrija (13%). Sa druge strane, u Srbiji telekomunikacije uživaju najveći deo onlajn tržišta  sa čak 25%, dok su na mreži najmanje prisutni farmaceutska industrija i preduzeća koja nude robu za domaćinstvo.

 

Šta donose najnoviji trendovi u svetu

Kada je reč o svetu, poslednji izveštaj IAB-a pokazuje da je internet oglašavanje na globalnom nivou za samo godinu dana poraslo za čak 19% i dostigao maksimalnu istorijsku vrednost od 11,6 milijardi dolara u prvom kvartalu 2014. godine.

Zanimljiv je i podatak iz izveštaja o ključnim internet trendovima u 2014. godini koji je objavila kompanija Kleiner Perkins Caufield & Byers, a koji pokazuje da čak četvrtina poseta veb sajtovima dolazi sa mobilnih uređaja. Uprkos tome, na mobilno oglašavanje odlazi tek 14 odsto ukupne vrednosti onlajn oglašavanja, što jasno ukazuje da u ovom trenutku postoji nestazmerna rasporela sredstava od strane oglašivača, pa se vrlo brzo mogu očekivati značajne promene u korist mobilnih platformi.

Značajne promene se mogu očekivati i u pogledu forme oglašavanja, jer poslednji podaci GlobalWebIndex-a pokazuje da više od četvrtine korisnika interneta, svih godišta i oba pola, redovno gleda brendirane video sadržaje. To znači da je ova forma ima veliku prednost u odnosu na sve ostale forme sadržaja, što će oglašivači sigurno sve više koristiti kako bi ostvarili što veći uticaj na svoje ciljne grupe.

Mnogobrojni problemi u tradicionalnim medijima, od političkih pritisaka i sve intenzivnijeg uticaja ekonomskih centara moći, do sve težih uslova rada i finansijske situacije u kojoj se nalaze novinari, sve više primoravaju medijske profesionalce da tragaju za novim modelima poslovanja kako bi opstali u medijskoj sferi. Kao odgovor na navedene izazove u SAD je još pre nekoliko godina počeo da se razvija koncept „preduzetničkog novinarstva“ (entrepreneurial journalism), koji je, međutim, još uvek nedovoljno poznat u domaćoj javnosti.  

Jedan od prvih korak u popularizaciji ovog koncepta u Srbiji i regionu predstavlja i organizovanje prvog seminara posvećenog „preduzetničkom novinarstvu“ u našoj zemlji, koji je održan od 23. do 25. oktobra u Beogradu u okviru Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer.  Seminar je okupio mlade novinare iz Jugoistočne Evrope, a tokom tri radna dana novinari su učili kako samostalno da pokrenu svoje medijske projekte na vebu i obezbede njihovu finansijsku održivost.

Osnovni cilj seminara je da mlade novinare obuči za samostalno istraživanje tržišta i pronalaženje nedovoljno iskorišćenih tržišnih niša u kojima postoji slobodan prostor za pokretanje novih veb sajtova, koji će odgovoriti na potrebe čitaoca zainteresovanih za datu oblast, a mladim novinarima ujedno omogućiti zaradu.

Stoga su novinari osim upoznavanja sa specifičnostima veb novinarstva, obučavani i za definisanje biznis modela, kao i za produkciju veb sajtova koji će zahvaljujući svom sadržaju i dizajnu na najbolji način odgovoriti na potrebe specifične ciljne grupe.

Direktor Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer Kristijan Špar kaže da ovaj program donosi dvostruku korist, jer omogućava mladim novinarima samozapošljavanje, a istovremeno obezbeđuje razvoj nezavisnog onlajn novinarstva koje nedostaje svim zemljama Jugoistočne Evrope.

„Preduzetničko novinarstvo je nedovoljno poznat termin u javnosti, ali u osnovi on podrazumeva razvoj nezavisnog onlajn novinarstva, rad novinara kao frilensera i samozapošljavanje novinara, kao i razumevanje novinarstva kao nezavisnog biznisa, prvenstveno na internetu. To je veoma bitno za sve zemlje regiona jer tradicionalni mediji još ne obezbeđuju dovoljno raznovrsnosti i uravnoteženog izveštavanja koji su neophodni za svaku demokratiju“, kaže Špar.

On kaže da bi upravo onlajn mediji mogli da obezbede tu medijsku raznovrsnost i uravnoteženo izveštavanje koje nam nedostaje, jer su mediji u našem regionu izrazito polarizovani, pa tako, primera radi, s jedne strane imamo medije koji izrazito pozitivno izveštavaju o svojim vladama, a s druge strane medije koji izveštavaju izuzetno negativno.

„Novinari definitivno treba više da razmišljaju na preduzetnički način ili bar da razmotre mogućnost samozapošljavanja, jer su uslovi rada u većini tradicionalnih medija veoma loši i mnogi vlasnici ne podstiču novinare na kritičko i nezavisno novinarstvo, a poznato je da novinari nisu ni dovoljno plaćeni. Zbog toga se danas preduzetničko novinarstvo javlja kao neka vrsta alternative, ali i odlična šansa za mlade novinare da započnu svoje karijere i budu nezavisni“, objašnjava Špar i dodaje da za pokretanje sajta nije potrebno mnogo sredstava i novca kao za pokretanje nekog štampanog medija ili televizije, što dodatno olakšava razvoj ovog novog koncepta u novinarstvu.

Špar navodi da je dodatan problem u tradicionalnim medijima činjenica da mnogi vlasnici u regionu nisu izdavači, već biznismeni iz drugih sektora privrede, koji su neretko aktivni i u političkom životu i koriste medije kao podršku za svoje poslovne ili političke interese, pa medije samim tim ne koriste za proizvodnju kvalitetnih medijskih sadržaja, već kao vid političkog pritiska.

Stoga se razvojem onlajn sfere ujedno otvara i nova šansa za razvoj nezavisnog novinarstva, a jedan od preduslova je da novinari inovacijama redefinišu svoju struku i suprotstave se ekonomskoj realnosti njihove profesije.

Iako su kursevi posvećeni preduzetničkom novinarstvu već godinama sastavni deo studijskih programa na prestižnim američkim univerzitetima koji obrazuju novinare, ovaj koncept je još uvek nedovoljno poznat u Evropi, pa je organizovanje prvog seminara posvećenog preduzetničkom novinarstvu u Srbiji izuzetno značajan korak u razvoju veb novinarstva u celom regionu.

Jedan od osnovnih ciljeva Medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer je upravo da edukuje novinare i omogući njihovo usavršavanje kako bi svojim nezavisnim radom doprineli razvoju pluralizma u društvu, a samim tim i demokratije, što je ujedno jedan od osnovnih razloga zbog kojeg je ova fondacija podržala ovaj projekat.

 Foto: sxc.hu

Iako je već svima dobro poznato da su društveni mediji iz korena promenili način na koji komuniciramo, ali i da sve više utiču na sadržaj i uspeh tradicionalnih medija, tek juče je stigla prva egzaktna potvrda da je pod uticajem društvenih mreža i definitivno promenjen način na koji konzumiramo medijske sadržaje. Istraživačka kompanija Nielsen je, naime, objavila prvu studiju koja statističkim podacima pokazuje da Tviter značajno podiže rejting skoro trećini TV programa, tačnije u slučaju 29 odsto analiziranih emisija.

Istraživanje je obuhvatilo praćenje 221 emisije emitovane u udarnim terminima američkih TV stanica, među kojima su sportski, zabavni i kulturni program, kao i po 10 epizoda 20 različitih TV serija u periodu od jeseni 2012. do proleća 2013. godine. Da bi se utvrdila veza između TV rejtinga i aktivnosti na Tviteru praćene su promene broja gledalaca i broja tvitova o emisijama koje su praćene iz minuta u minut, i na taj način je utvrđena statistička vezu između onog šta ljudi tvituju i onoga šta gledaju na televiziji.

Osnovni nalaz istraživanja je da broj ljudi koji tviruje o određenoj emisiji direktno utiče na njen rejting, odnosno kako raste broj ljudi koji u svojim statusima spominju određenu emisiju, tako raste i broj onih koji je gledaju.  Isto tako, veća gledanost programa donosi i veću verovatnoću da će korisnici diskutovati o tome na Tviteru u realnom vremenu, tako da je uticaj zapravo dvosmeran.

Određene vrste programa, kao što su komedije, rijaliti i sportski programi su pod većim uticajem Tvitera, dok programi kao što su drame pokazuju manji, ali ipak vidljiv uticaj. Tako ova društvena mreža najviše utiče na gledaoce TV rijalitija, čiji rejting raste u čak 44 odsto slučajeva kada postanu popularna tema diskusije na Tviteru u toku emitovanja.

Iz kompanije Nielsen su saopštili da je metodologiju koju su koristili tokom istraživanja razvio ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Klajv Gragner, što, kako navode u ovoj kompaniji, dodatno potvrđuje relevantnost dobijenih nalaza.

Uticaj društvenih mreža posebno je vidljiv kod mlađe populacije, što je još uočljivije u slučaju Fejsbuka. Tako se u izveštaju koji je prošle nedelje takođe objavila kompanije Nielsen navodi da Fejsbuk tokom dana ima isti ili čak veći domet od četiri najveće TV mreže u SAD u populaciji starosti od 25 do 34 godine, dok se tek u prime-time terminima situacija okreće u korist TV mreža.

Iako je prva studija ovog tipa potvrdila ono što su mnogi medijski profesionalci već pretpostavljali, njen značaj se ogleda u tome što je prvi put egzaktnim merenjem utvrđen uticaj društvenih mreža na konzumiranje sadržaja tradicionalnih medija, a samim tim i na njihove rezultate.

Tako u eri medijskog multitaskinga, koji sve više dolazi do izražaja i u našoj zemlji, uspeh televizije više ne zavisi samo od onoga što se emituje na malom ekranu, već i od njenog prisustva na onlajn platformama, pre svega na društvenim mrežama.

Gledanost nacionalnih TV stanica u konstantnom je padu još od 2010. godine, baš kao i gledanost prvog programa RTS-a koji je posle višegodišnje dominacije prvo mesto na listi najgledanijih televizija prepustio Pinku.  Prema najnovijim podacima agencije ABG Nielsen koji se odnose na prvi kvartal ove godine, Pink je najgledanija televizija u zemlji sa udelom u gledanosti od 22 odsto, slede RTS1 sa 21 i Prva sa 17 odsto.

Osim promene na vrhu liste najgledanijih televizija, beleže se i značajne promene u prenosu signala, pa je ove godine broj domaćinstava sa kablovskom televizijom prvi put pretekao one koji signal „hvataju“ antenom. Tako kablovsku, IPTV ili neku drugu platformu koja omogućava veći broj TV kanala trenutno koristi 60 odsto domaćinstava u Srbiji, a Pink 2 je sa 1,6 odsto udela u gledanosti prva na listi najgledanijih kablovskih televizija u zemlji.

Poređenja radi, prošle godine je broj domaćinstava sa kablovskom i zemaljskom televizijom bio izjednačen, a na osnovu svih pokazatelja se očekuje širenje kablovske mreže i u narednom periodu.

“Prema podacima za period od januara do aprila 2013. godine, nacionalne TV stanice učestvuju u ukupnoj gledanosti sa više od 75 odsto. S druge strane, u kablovskom sistemu nacionalne stanice imaju udeo u gledanosti od 62 odsto, dok je ostatak prostora „rezervisan“ za kanale koji se emituju samo u kablovskom sistemu. Ipak, u ukupnoj gledanosti kablovski programi učestvuju sa 13 odsto, ali beleže konstantan trend rasta”, objašnjava Predrag Lozović iz agencije Nilsen Audience Measurement Serbia.

Kada je reč o navikama publike u našoj zemlji, najilustrativniji su podaci o najpopularnijim televizijskim sadržajima koji ukazuju na potpunu dominaciju zabavnih programa. Tako je filmski i serijski program sa 30 odsto čak deset puta gledaniji od informativnog, koji je istovremeno četiri puta manje gledan od sportskog i dva puta manje od muzičkog programa.

Uprkos činjenici da je trend prelaska sa zemaljske na kablovsku televiziju sve izraženiji, baš kao i porast gledanosti kablovskih televizija, kvalitet signala i kontrola onoga što gledamo na malim ekranima još je daleko od zadovoljavajućeg nivoa.

Osnovni “krivac” za to je nedovršen proces digitalizacije, koji su već završile gotovo sve evropske zemlje, a u našoj je dodatno usporen raspisivanjem konkursa za dodelu nekadašnje frekvencije TV Avale. Prvobitno planiran rok za završetak digitalizacije bio je april 2012. godine, ali je iz tehničkih razloga odložen za 17. jun 2015. kada je i poslednji rok u Evropi da se sa analognog TV signala pređe na digitalni.

Provajder svih podataka korišćenih u tekstu je Nielsen Audience Measurement Serbia, a svi podaci o gledanosti TV programa dobijeni su elektronskim merenjem gledanosti TV programa. Ova merenja svakodnevno se obavljaju uz pomoć posebnih merača gledanosti (piplmetara) koji su ugradjeni u ukupno 880 domaćinstava širom Srbije. Podaci su reprezentativni za kompletnu populaciju Srbije bez Kosova staru 4 i više godina (6.834.00 stanovnika). 

Srbija je početkom ovog meseca konačno dobila prvi sajt koji se bavi kritikom loših novinarskih poteza. Novinari udruženja Njuz.org pokrenuli su sajt posmatrac.rs koji će kritički pisati o izveštavanju domaćih medija, a cilj sajta je da doprinese širenju medijskog pluralizma i medijske pismenosti u društvu, i to prvenstveno razvojem kritičke svesti kod konzumenata vesti u našoj zemlji.

Posmatrac.rs će tako od ovog meseca konstantno ukazivati na neprofesionalizam u domaćim medijima, a posebna pažnja biće posvećena onlajn medijima jer oni podležu najmanjoj regulativi.

„Kritikovanjem loše prakse, Posmatrač se bori za povećanje etičnosti u radu domaćih medija, kao i za poboljšanje položaja novinara. Misija će biti ispunjena onda kada publika sa većom dozom kritičnosti bude pratila medije“, kaže glavni urednik projekta Posmatrač Nenad Milosavljević. Realizaciju ovog projekta pomogao je i Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) u okviru konkursa 4PI.

Autori tekstova na ovom sajtu biće i poznati urednici i medijski profesionalci koji su dobro upoznati sa funkcionisanjem domaćih medija, a spremni su da javno kritikuju neprofesionalnost svojih kolega.

Tako se na sajtu već sada mogu pročitati kolumne Zorana Prerdovića pod nazivom Ima li života posle tabloida,  Milana Ćulibrka pod nazivom Srpski mediji: ne čitaj kako je napisano, ali i studije slučaja Seks, laži i klikovi, Ljubavnik iz mrtvačnice i Hrvatska himna kao žrtva neproverenih informacija.

Medijskim profesionalcima korisna bi mogla da bude i rubrika “Rečnik” posvećena definisanju medijskih termina, dok se savremeni medijski trendovi i dešavanja u svetu mogu pratiti u okviru rubrike “Mediji danas”.

O značaju ovog sajta govori i činjenica da su kršenje etičkih principa i neprofesionalizam  postali svakodnevna praksa u domaćim medijima, na šta je u više navrata upozoravala i Evropska opservatorija za novinarstvo. Kada dva i dva postanu pet, Gde je granica novinarske pažnje i Temperatura istopila kodekse, samo su neki od tekstova koji svedoče o (ne)profesionalizmu medija u našoj zemlji.

Osnivači Posmatrača boriće se i za to da publika ne bude pasivni primalac informacija, već da kritički prati medije, da ukršta izvore i sama proverava informacije, ali i da bude radoznala i polemiše o njima. Stoga su svi čitaoci pozvani da na mejl adresu redakcija@posmatrac.rs šalju svoje predloge, sugestije i kritike, i time doprinesu radu sajta i kreiranju što kvalitetnijeg sadržaja.