Savremeni novinari imaju pristup mnoštvu “alatki” – ili bolje – “tulkita”, koje pre deset godina uglavnom nisu postojale.

Alatke za novinare, u koje su nekada spadali sada već zastareli rezač za olovke i rezervne baterije, često podrazumevaju izbore resursa i podataka baziranih na vebu, prilagođenih određenom tipu novinara. U mnogim slučajevima problem je samo pronaći ih ili znati da uopšte postoje.

Jedan noviji projekat Evropskog centra za novinarstvo zaslužuje pažnju zbog činjenice da je usredsređen na izveštavanje o prirodnim katastrofama, koje, mada su relativno svakidašnje, svojom nepredvidivošću često izazivaju paniku kod novinara.

“Hitno novinarstvo” je nov, pametno dizajniran “tulkit za bolje, preciznije izveštavanje”. Ovaj sajt predstavlja kompilaciju različitih resursa za novinare koji izveštavaju u ili o nepredvidivim situacijama, sa fokusom na veb aplikacije i platforme koje koriste novu digitalnu tehnologiju da bi pojačale izveštavanje o vanrednim situacijama kao što su prirodne katastrofe i politički sukobi. Od posebnog interesa je segment posvećen pronalaženju novih načina za izveštavanje o šumskim požarima, za koje se zna da je fizički i emotivno iscrpljujuće i da zahteva konstantnu verifikaciju vrlo promenljivih podataka.

Poslednjih godina broj specijalizovanih sajtova (“tulkitova”) osmišljenih tako da pomognu novinarima značajno je porastao. Postoje sajtovi koji pružaju uputstva za otimiziranje veb pretraga, pronalaženje ljudi koji ne žele da budu nađeni, pristupanje javnim evidencijama i informacijama, razumevanje digitalnih izdavačkih prava, čitanje topografskih mapa i karti za zemlju, more i vazduh (objašnjenih za novinare novinarskim žargonom), tumačenje podataka/statistika u izveštavanju (koje često dovodi do strahovitog izvrtanja činjenica), izveštavanje o traumama i tragedijama… Ovaj spisak se stalno proširuje, kao i sve drugo na internetu.

Neko je jednom prilikom rekao (odnosno, ako je verovati internetu, Mič Kapor iz organizacije Electronic Frontier Foundation) je rekao: “Nalaženje informacija na internetu je kao da pijete vodu sa hidranta.” To poređenje stoji, ali izgleda da ipak postoje načini da se taj mlaz ukroti.

The post Imamo alatke appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

“Ugasite televizor ako znate više od voditelja.”

Takva preporuka, gotovo komično očigledna, poziva konzumente da razmotre niz  scenarija u kojima je njena primena iznenađujuće prikladna. U svojoj poslednjoj knjizi Nebitne vesti: Manifest za kritičkog konzumenta vesti (izdatoj na italijanskom jeziku u Milanu,  u Americi će biti izdata 2012. godine), Piter Laufer nudi niz mudrosti kojih bi trebalo da se pridržava savremeni konzument vesti: one su racionalne, lako je ih se pridržavati, ali i prevideti u glasnom svetu tvitova, novosti i neprekidnog ažuriranja.

Laufer, nagrađivani novinar sa bogatom karijerom u elektronskim medijima, pravljenju dokumentaraca i u akademskoj zajednici,  nudi čitaocima razuman vodič za snalaženje u konstantnom ratu sa informacijama. “U opasnosti smo da zbog buke propustimo vest”, upozorava Laufer.

Uveren da moramo naučiti nove načine da tumačimo  hiperaktivne vesti, Laufer ističe svoj moto: ”Jučerašnje vesti, sutra”. Osim ako se ne desi da budete u centru određenog događaja, koliko je bitno da se skupe svi detalji događaja koji se dešava veoma daleko? Dvadesetčetvoročasovni informativni kanali bi svakako da nas ubede da je bitno, pozivajući nas da ostanemo u toku i ne propustimo ključne novosti. “Da li ste poznavali lično princezu Dajanu?”, pita Laufer. “ Verovatno ne. Pa ako zaista nemate ništa pametnije u životu da radite,  zašto je neophodno da budete zatrpani sitnim detaljima i spekulacijama o udesu u kojem je poginula? ”

Lauferovih 30 pravila za snalaženje na savremenom medijskom terenu su jednostavna, a veoma pragmatična (na primer: “Ne čitajte reemitovane (eho) vesti”, “Pročitajte ceo tekst”, “Tražite informacije koje doprinose znanju”). On podstiče neku vrstu ponovnog osposobljavanja publike. Posao sa vestima se temelji na tome da korisnici konzumiraju, a ne da prave vesti”, piše Laufer. Ako dozvolimo da nas zaplaši stalno brbljanje vesti, ili jos gore, vesti koje su kao brbljanje, i poverujemo da ne možemo napraviti nikakvu promenu i da će nas vesti sve više zatrpavati, onda to i zaslužujemo.” Drugim rečima: preuzmite inicijativu. Naravno, osim ako vam ne smeta da ležite na kauču i dozvolite da vam gomila bučnih medijskih stručnjaka diktira koji su vam događaji bitni.

Nebitne vesti, proizvod bogate karijere, je poslastica za čitanje, prožeta humorom i anegdotama iz medijskog okruženja. Kao potrošačke zveri, blago prehranjeni konzumenti vesti, dobijamo taktički podsetnik da sažvaćemo informacije pre gutanja.

Kraća verzija prikaza ove knjige objavljena je u nemačkom  Schweizer Journalist Nr. 12/2011 + 1/2012.

The post Nebitne vesti: Sažvakati pre gutanja appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Eto. Izrečeno je. 

Možda ne baš tim rečima, ali je u suštini obelodanjeno da je američki federalni dug katastrofalan, ogroman, i da će nas – na kraju – dovesti do propasti. Ili pomoći Kini da nas uništi. Ili će, u najmanju ruku, dovesti do toga da će mnoge majke i očevi morati da se bore za opstanak i da brinu o stvarima o kojima nisu morali da brinu ranije. Recimo da postoje dve vrste tekstova koji odslikavaju stanje američke privrede: a) zverski dug b) sve manje sna a više štednje. Američke vesti zaista mogu biti crno-bele.

Jasno je da ekonomske vesti u SAD ubijaju ljude u pojam. Veoma. Prema podacima Pev istraživačkog centra za populaciju i štampu (Pew Research Center for the People & the Press) negativan stav prema ekonomskim vestima naglo je povećan od jula meseca i u avgustu je bio na vrhuncu u poslednje dve godine. Možda bi manje depresivna vest bilo to da nema vesti.

Zabave radi, hajde da otkrijemo nekoliko najnovinih naslova koji se odnose na američku ekonomiju:

“Analitičari sve skeptičniji po pitanju ekonomskog oporavka” – Hafington post (Haffington Post)

“Lekcije o slabosti američke privrede” – Njujork tajms (New York Times)

“Da li će Banka Amerike (Bank of America) srušiti ekonomiju?” – Salon (Salon)

“Još jedno strašno obelodanjivanje budžeta” – Salon (Salon)

“Perspektive američke ekonomije deluju sumorno” – Ekonomist (The Economist)

“Kada prodavnice Sve za dolar postaju preskupe” – Slejt (Slate)

“Razlozi za strah opravdani: Zašto tržišta tonu” – Slejt (Slate)

“Policija: Čovek krivi lošu ekonomiju za pravljenje metamfetamina” – Evansiljski štampani glasnik (Evansville Courier & Press)

Tačno je da postoje i mnogo optimističniji izvori iz kojih Amerikanci mogu da dobiju informacije o aktuelnim dešavanjima (kao što su TV Guide, Sports Illustrated for Kids…). Međutim, na osnovu nalaza najnovijeg nedeljnog izveštaja Indeksa zanimljivosti vesti (News Interest Index), u okviru Pev projekta, 67 odsto ispitanika kaže da su bili izloženi uglavnom lošim vestima o privredi, što je za 18 odsto više nego u toku jula meseca, a čak preko 40 odsto više nego na početku 2011. godine.

Indeks, zasnovan na dugoročnom istraživanju interesovanja javnosti za najbitnije vesti, pokazuje kako medijsko izveštavanje utiče na interesovanje za vesti. Istraživanje je sprovedeno metodom telefonskog intervjua, na uzorku od 1001 osobe  starije od 18 godina, koje žive u 48 kontinentalnih država SAD-a.

Stavovi o vestima iz različitih sektora privrede, od finansijskih tržišta do tržišta rada i nekretnina, “sve su više pesimistični”.

Zaključci istraživanja su sledeći:

Skoro tri četvrtine ispitanika reklo je da je čulo uglavnom loše vesti o stanju na tržištu rada. Nešto manje, njih 69 dosto čulo je loše vesti sa finansijskog tržišta, 66 odsto o ceni gasa, njih  63 odsto o vrednosti nekretnina, dok je 52 odsto građana čulo loše vesti o cenama hrane i robe široke potrošnje. Sve u svemu, očigledan je očaj (iako su ljudi Pev instituta ovaj komentar izostavili).

Kada je reč o zapošljavanju, odgovori koji se odnose na situaciju na tržištu rada u SAD su najnegativniji od kada je Pev počeo praćenje 2009. godine.

Osim toga, negativna osećanja u vezi sa vestima iz ekonomije dominiraju među gotovo svim demografskim grupama: 71 odsto republikanaca, 62 odsto demokrata i 69 odsto nezavisnih kaže da su vesti iz ekonomije koje su čuli uglavnom loše.

Ogroman federalni dug može se lako shvatiti na sledeći način: recesija je izazvala smanjenje prihoda i poreske stope su veoma dugo vrlo niske. Tu su i više od dva veoma skupa rata.

Ipak, život teče dalje (čak i izvan Amerike!). I druga slična pitanja privlače pažnju Amerikanaca, uključujući delimično zatvaranje Federalne avio-administracije, nasilje koje prati političke pobune u Siriji, kandidate za predsedničke izbore 2012, kao i nedostatak hrane u Somaliji, ali sve to dobija znatno manje prostora u vestima.

Beskrajne ekonomske teme mogu biti najviši javni interes, a s obzirom na nedavni pad tržišta, to i nije neobično.  Napuštanje pesimizma je svakako nerealno, ali vredi napomenuti da je, uprkos nacionalnoj anksioznosti, sveprisutna nesigurnost produbila osećanja zbunjenosti i nezadovoljstva – a podjednako veličanstveni događaji nastavljaju da se dešavaju svake nedelje i pokreću čitave populacije. Samo što se oni dešavaju negde drugde.

The post Ekonomski haos! Kataklizma! appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.

Pariska nevladina organizacija Reporteri bez granica (Reporters Sans Frontières)  objavila je Indeks slobode medija u 2010. godini (Press Freedom Index 2010).

Prošla godina bila je naročito teška za novinare –  broj ubijenih novinara uvećao se za 26 procenata, a nasilje nad novinarima poraslo je za trećinu. Ove godine Indeks slobode medija (Press Freedom Index) pod lupu stavlja Evropu gde posebno zabrinjava pogoršanje situacije u Evropskoj uniji, s obzirom na to da su neke zemlje članice, prema ovom indeksu, sve lošije rangirane.

Prema rečima generalnog sekretara Reportera bez granica Žan Fransoe Džulijara (Jean-François Julliard) “zabrinjavajuće je to što se nekoliko zemalja Evropske unije sve lošije pozicionira na ovoj lestvici”. “Ukoliko se to ne promeni, EU rizikuje da izgubi poziciju svetskog lidera u poštovanju ljudskih prava. Ako se to desi, kako će EU moći da bude ubedljiva kada zahteva od autoritarnih režima izvesne napretke? Dakle, postoji potreba da zemlje Evropske unije urgentno poprave svoj status”, kaže Džulijar.

Trineast od 27 zemalja EU spadaju među prvih 20 na listi Reportera bez granica, međutim, ostalih 14 zemalja se polako  pomeraju prema “sramnoj” strani indeksa. Italija je skliznula na 49. mesto, Rumunija na 52, dok su Grčka i Bugarska dele 70.  mesto. Džulijar zapaža da nije bilo nikakvog progresa u nekoliko zemalja u kojima su Reporteri ukazali na problem. U te zemlje, povrh svega, spadaju Francuska i Italija, u kojima su događaji od prošle godine (kršenje zaštite novinarskih izvora, koncentracija vlasništva u medijima, izrazi nepoštovanja i  nerazumevanja dela vladinih zvaničnika prema novinarima i njihovom radu, i sudske opomene) potvrdili nesposobnost da se ovaj trend zaustavi.

Ipak, postoje i svetliji primeri. Finska, Island, Holandija, Norveška, Švedska i Švajcarska visoko su rangirane, što govori o njihovim naporima da izdejstvuju slobodu štampe.  U Islandu treba istaći Islandsku modernu medijsku inicijativu (Icelandic Modern Media Initiative- IMMI), koja nudi jedinstven nivo zaštite medija. Švedski Akt o slobodi štampe (Press Freedom Act) ima slične zasluge s obzirom na to da pomaže da se sačuva i poboljša prijateljska atmosfera za novinare i služi kao zaštita od sudskih zloupotreba.

Među najrepresivnijim zemljama, kada je reč o novinarstvu, navode se Ruanda, Jemen, Sirija,  Burma, Severna Koreja, Eritreja, Iran i Turkmenistan.

The post Zamagljeno oko Evrope appeared first on Evropska opservatorija za novinarstvo - EJO.