TV zvezda Brajan Vilijams na stubu je srama zbog izmišljenog herojstva u ratu kakvo se političarima poput Hilari Klinton uglavnom oprašta.

Brajan Vilijams je jedno od najprepoznatljivijih lica američke televizije kao što je Hilari Klinton jedno od najpoznatijih imena američke politike. Osim slave, spaja ih i to što su oboje izmislili da su bili u opasnim ratnim situacijama. Ovde prestaju sličnosti jer, kako slučaj pokazuje, laž se u novinarstvu daleko skuplje plaća nego u politici: Vilijams je na rubu propasti karijere, a Klintonova pred kandidaturom za predsednicu SAD.

Reporter TV mreže En-Bi-Si priznao je prošle nedelje, kako su izvestili američki mediji, da nije tačno da je tokom invazije na Irak bio u helikopteru koji je pogodila neprijateljska granata, što je tvrdio već neko vreme, a poslednji put krajem januara. Vilijams se hvalio da se tokom izveštavanja iz rata 2003. obreo u pogođenom avionu koji je zbog toga bio prinuđen da sleti.

Međutim, jedan od vojnika koji je učestvovao u toj akciji napisao je na „Fejsbuku” da se ne seća da je voditelj bio sa njim. Vojni časopis „Stars end strajps” potom je objavio da je prezenter i urednik večernjih vesti En-Bi-Sija zaista bio „priključen” trupama, ali u drugoj, neoštećenoj letelici koja je posle sat vremena stigla do one prve, oborene.

Vilijams je tada kao ratni reporter tačno izvestio o tom incidentu. Međutim, pre nekoliko godina je počeo izvrće činjenice i sebe stavlja u epicentar događaja. Prošle je sedmice bio sateran u ćošak i primoran da se u programu izvini zbog „greške”, to jest što je, kako je istakao, pomešao događaje.

Šta mu je trebalo da se junači i preuveličava opasnost zadatka na kojem se našao, nije sasvim jasno, budući da je zvezda i voditelj najpopularnijih večernjih vesti sa 9,3 miliona gledalaca. Auditorijum konkurentskog Ej-Bi-Sija je 8,7 miliona. Opijen slavom i željom za još većom popularnošću ili i inače sklon „filovanju” biografije, tek Vilijams je morao da se na neko vreme povuče. Njegova kuća je saopštila da protiv njega pokreće istragu, pri čemu će ispitati i kako je pokrivao uragan „Katrina” 2005, kada je tvrdio da je gledao kako jedan čovek izvršava samoubistvo.

Vilijamsove mašte prisetio se ovih dana i novinar „Njujork tajmsa”Dejvid Kar, koji je takođe pratio prirodnu katastrofu u Nju Orleansu. Kar piše da su kolege i tada prevrtale očima kada su slušale Vilijamsove izveštaje o leševima koji plutaju ispred hotela, ali da mu profesija tada nije sudila.

No, sada su stvari drugačije jer su uključile vojsku, pri čemu se „rat i njegove opasnosti smatraju svetim i sa njima nema igranja”. Isti dnevnik ocenjuje da se publika neće zadovoljiti mlakim i nejasnim izvinjenjem, već otvorenim priznanjem i kajanjem Vilijamsa.

Vojnik koji je stvarno bio u pogođenom helikopteru piše: „Svi lažu. Svako od nas. Nije reč o tome da li lažeš. Reč je o tome kako se nosiš s tim kada si uhvaćen. Zahvalan sam što si se povukao na nekoliko večeri, gospodine Vilijams. Da li sada možeš da priznaš da nisi pomešao (događaje) i ponudiš pravo izvinjenje? Možda ću te čak častiti i pivom.”

Vilijams je u decembru potpisao novi petogodišnji ugovor sa En-Bi-Sijem. Plata mu je deset miliona dolara godišnje. Tim je neverovatnije što je lažno svedočio o detaljima koji lako mogu da se provere. Međutim, kako otkriva list sa Menhetna, TV mreža je još prošle godine primila dojavu da njena zvezda kiti si-vi, pretvarajući se da je Hemingvej u Španskom građanskom ratu. Novinarstvo se zasniva na kredibilitetu, pa neće biti čudo ako Vilijams izgubi posao. En-Bi-Si bi mogao da ga sa privremenog odmora pošalje na trajni ako proceni da mu gledaoci više neće verovati. Konačno, kako će on propitivati političare o njihovim lažima ako je i sam uhvaćen u svojima?

Iako bi i politika morala da se zasniva na verodostojnim izjavama, neistine se političarima lakše opraštaju. Zar to ne pokazuje primer Hilari Klinton? Boreći se protiv Baraka Obame za demokratsku nominaciju na predsedničkim izborima 2008, ona je izmislila kako je u Tuzli za vreme rata bežala pred „snajperskom paljbom”. Dugo niko nije reagovao na ovaj nepostojeći događaj sve dok komičar Sinbad, koji je tadašnju prvu damu pratio na tom putovanju, nije za „Vašington post” kazao da je najveća briga američke svite, u kojoj je bila i Hilarina kćerka Čelsi, bila gde će ručati. Onda su i ostali mediji javljali da je Klintonova otišla u BiH posle rata i da je tamo dočekana s cvećem. Bivša senatorka pravdala se umorom u kampanji, ali je morala da prizna da nikakvog „fijuka metaka” nije bilo. To joj nije smetalo da već sledeće godine postane državna sekretarka, kao što ni njenog supruga Bila Klintona nije omelo da ostane u Beloj kući nakon što je izjavio: „Nisam imao seks sa tom ženom, gospođicom Monikom Levinski.”

Kažu da se u „magli rata” ljudima pomuti sećanje, pa učesnici često iskrivljuju činjenice, prepisujući sebi sve veće zasluge kako vremeodmiče. U debatu povodom TV zvezde uključili su se profesori novinarstva, koji slučaj tumače sa stanovišta etike, i naučnici iz oblasti neurologije, koji objašnjavaju nepouzdanost memorije. Da li je stvarno moguće da pogrešno poverujete da ste bili u avionu koji pada ili u begu od snajpera? Odgovor verovatno zavisi od toga ko ste.

Na Vilijamsovu žalost, on je novinar, a ne političar.

Pariz i London protiv Foks njuza

Zbog izveštaja o tome da u francuskoj prestonici postoje delovi naseljeni muslimanima u koje niko drugi ne sme da uđe,gradonačelnica Pariza je najavila da će tužiti američku TV mrežu Foks njuz. An Idalgo je najavila slučaj na sudu zbog uvrede ugleda i časti Pariza i Parižana. Istovremeno, šef Daunig strita Dejvid Kameron je za analitičara iste televizije kazao da je „potpuni idiot” zato što je za britanski grad Birmingem ocenio da je muslimanskigrad i „zabranjena zona” za nemuslimane.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Foto: Politika / Beta

U odnosu na prošlogodišnji izveštaj Zavoda za statistiku, najviše je porastao broj laptop računara i pristupa internetu putem mobilnog telefona.

Broj domaćinstava u Srbiji koja poseduju računar raste, veći je i procenat građana koji imaju pristup internetu, ali se u ključnim kategorijama i dalje kaska za evropskim prosekom, pokazuje godišnje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji. Čak 29,7 odsto građana nikada nije koristilo računar, a 33 odsto nikada nije pristupilo internetu.

Broj internet priključaka je porastao sedam odsto u odnosu na prošlu godinu, na 62,8 odsto (u prvom istraživanju zavoda 2006. taj procenat je iznosio samo 18,5). Za poređenje, na nivou Evropske unije 79 odsto domaćinstava koristi internet (podatak za 2013). Prednjače Šveđani i Danci sa 93 odsto, dok su na dnu lestvice Rumunija, Grčka i Bugarska sa oko 56 odsto.

Najzastupljeniji uređaj u našim domaćinstvima i dalje je televizor (98 odsto). Mobilni telefon ima 90,6 odsto građana, a najviše je porastao broj laptopa. Ovaj računar ima 38,7 odsto ispitanih, 7,1 odsto više nego prošle, a skoro 17 odsto više nego 2012. godine.

Računar poseduje 63,2 odsto domaćinstava i uglavnom je to jedan računar, mada jedan odsto stanovništva ima četiri i više kompjutera.

Sprovedeno devetu godinu zaredom na teritoriji Srbije bez Kosova, po metodologiji Evrostata, istraživanje je obuhvatilo 2.400 domaćinstava koja su telefonski anketirana tokom marta.

Uočljiva je veza između posedovanja računara i pristupa internetu i mesečnih primanja. Internet uglavnom imaju domaćinstva čiji mesečni prihod premašuje 600 evra, a u grupi domaćinstava u kojima su ukupna primanja članova manja od 300 evra samo 40 odsto njih ima internet. Slična je situacija i kad je reč o posedovanju računara.

Udeo korisnika računara varira i prema obrazovnom i radnom statusu. Najveći procenat zastupljenosti je među građanima sa visokim i višim obrazovanjem, studentima i zaposlenima.

Na pitanje o uređajima pomoću kojih se u domaćinstvima pristupa internetu, 80,5 odsto koristi personalni računar, 61 odsto mobilni telefon, a 57 odsto laptop. Za godinu dana za dvocifren procenat povećao se broj onih koji internetu pristupaju pomoću smartfona (14,9 odsto).

Širokopojasnu internet konekciju u Srbiji ima 55,1 odsto domaćinstava, što je povećanje od 11,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali daleko iza prošlogodišnjeg proseka EU od 79 odsto.

Internet svakog dana koristi više od 2,85 miliona ljudi, a računar više od 2,81 milion, dok mobilni telefon koristi više od pet miliona ljudi. Među populacijom starosti od 16 do 24 godine, čak 95,6 odsto njih ima nalog na društvenim mrežama kao što su „Fejsbuk” i „Tviter”.

Takođe, više od 1,3 miliona ljudi koristi elektronske servise javne uprave, uglavnom za dobijanje informacija sa sajtova javnih institucija, preuzimanje zvaničnih formulara i slanje popunjenih obrazaca.

Broj kupaca preko interneta porastao je za 260.000 na više od 1,16 miliona. U digitalnu korpu najčešće se ubacuju odeća, elektronska oprema, dobra za domaćinstvo i knjige i novine.

Svako preduzeće u Srbiji ima računar i internet

Kada je reč o preduzećima, istraživanje pokazuje da 100 odsto preduzeća koristi računar i internet priključak, od čega 98 odsto ima širokopojasnu internet konekciju. Takođe, 92 odsto preduzeća koristi elektronske servise javne uprave, a 74 odsto poseduje veb-sajt.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Foto: unsplash.com by By Aleksi Tappura

I konzervativni i laburistički poslanici optužuju javni servis da je „prevelik, pokvaren” sistem koji lagodno živi od pretplate i šakom i kapom deli otpremnine.

I pored ugleda najbolje televizije na svetu, Bi-Bi-Si se neprestano suočava sa kritikama britanskih političara da bi ga u poslednjem napadu čak nazvali „pokvarenim sistemom” kojem je ostalo malo vremena da se popravi. Možda je britanski javni servis uzor novinarima širom planete, ali je kod kuće sigurno i meta vladajućih torijevaca i opozicionih laburista koji su u poslednjem parlamentarnom izveštaju istakli da se na Bi-Bi-Siju ogromne otpremnine dele na prijateljskoj osnovi.

Poslanici su istakli da je ova medijska kuća potrošila 25 miliona funti za otpremnine 150 menadžera i optužili je za neodgovoran odnos prema novcu građana koji plaćaju godišnju pretplatu od oko 145 funti. Primedba se odnosi i na period od 2004. do 2012. kada je generalni direktor Bi-Bi-Sija bio Mark Tompson koji danas vodi „Njujork tajms”. Velika prašina se bila podigla i kada se pre nekoliko godina otkrilo da 50 menadžera ove kuće zarađuje više od premijera. Godišnja plata tadašnjeg prvog ministra Gordona Brauna bila je 195.000 funti, dok je Mark Tompson za isto vreme prihodovao 647.000 funti.

Već tada je javni servis osuđivan, da bi u poslednje vreme ostrvski političari istakli da je Bi-Bi-Si prevelik sistem koji lagodno živi od pretplate dok se privatne televizije bore za svakog gledaoca i oglašivača. Konzervativni premijer Dejvid Kameron izjavio je da će Bi-Bi-Si morati da se navikne da sa manje novca radi više. Ideja njegove stranke je da smanji pretplatu, ali i televiziju koja ima nekoliko kanala, ozbiljne informativne emisije, izveštače na svim krajevima planete, odlične dokumentarne i dramske serije i program na nekoliko jezika.

Britanski javni servis drži do visokih standarda izveštavanja ali kada je reč o domaćim temama, uzima se da je više naklonjen laburističkim nego konzervativnim idejama. To ne znači da se na njegov rad ne žale članovi stranke Eda Milibanda.

Tereza Mej, sekretarka za unutrašnje poslove, kazala je nedavno da Bi-Bi-Si drži medijski monopol koji urušava lokalne medije, a samim tim i demokratiju na lokalnom nivou. Ipak, ovaj televizijski i radijski servis na svetskoj mreži pratili su i stvarni skandali. Prošle godine se otkrilo da je Džimi Sevil, dugogodišnji domaćin muzičkih i dečijih programa, bio seksualni napasnik i da je žrtve napadao čak i prostorijama televizije. Ne samo da su svi zaposleni godinama ćutali, već je Bi-Bi-Si odustao od emisije koja je govorila o nepočinstvima zvezde preminule 2011.

Posle svih problema, javni servis se obavezao da će nove otpremnine ograničiti na 150.000 funti, ali ne i da će smanjivati tim i program po svaku cenu. U stvari, na optužbe da je prevelika, televizija je odgovorila da namerava da postane još i veća i u sledećih deset godina dopre do 500 miliona gledalaca.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika. 

Foto:  Politika/Rojters

Kada je Džim Vandehaj nedavno sa uredničkog prešao na direktorsko mesto lista i sajta „Politiko”, zavredio je pažnju gotovo svih značajnih medija u SAD, i to iz dva razloga. Prvo, u američkom žurnalizmu je krajnje neuobičajena praksa da novinar napusti redakciju i pređe u menadžment, i drugo – postalo je jasno da već veoma uspešan „Politiko” ima ambiciju da postane još uticajniji među medijima u Americi.

Vandehaj (42) je proglašen za jednu od 100 najuticajnijih ličnosti informacionih doba pa se od njega, sasvim prirodno, očekuje da pronađe formulu za rast. Osim toga, on je već pokazao da ume da napravi popularan medij, i to baš u vreme kada se velike novinske i televizijske kuće bore za opstanak usled velike ekonomske krize.

On je pokrenuo nove novine i portal 2007, da bi samo godinu dana posle toga, za vreme predsedničkih izbora, „Politiko” bio jedan od najvažnijih izvora informacija za čitaoce političkih rubrika i vašingtonske insajdere. I tada je uradio nešto što većina priznatih reportera ne bi: napustio je novinarski posao u prestižnom „Vašington postu” da bi od nule stvarao medij posvećen američkoj političkoj sceni.

Ne čudi zato što se „Politiko” posvetio isključivo politici ako se zna da je Vandehaj pre toga 15 godina pratio zbivanja u Vašingtonu, prvo u malim listovima, zatim u „Volstrit džornalu” i konačno kao izveštač iz Kongresa za „Vašington post”. „Politiko” je pokrenuo sa svojim urednikom (političke) rubrike u „Postu” Džonom Herisom koji i posle Vandehajevog odlaska iz redakcije ostaje na uredničkom mestu. Ovaj dvojac je u svoje redove privukao i druga zvučna novinarska imena, pa su zajedno stvorili veoma popularan sajt.

To što je „Politiko” postao veoma uticajan, što se štampano izdanje (30.000–40.000 primeraka) distribuira Beloj kući, kongresmenima i ostaloj administraciji u prestonici, a sajt svakog meseca poseti između četiri i pet miliona ljudi, enigma je za medijsku industriju koja uporno promoviše suprotan trend: smanjiti strane o ozbiljnim temama i posvetiti se pitkoj zabavi.

Kako je objavio vlasnik ove kuće, jedna veća medijska kompanija, „Politiko” je počeo da donosi novac treće godine posle pokretanja i od tada je neprestano profitabilan. Vandehaj ističe da će sa nove pozicije gledati da zarada i dalje raste, ali i da zaposli još novinara i proširi krug tema u novinama.

– Zaista želim da energiju i talenat posvetim tome da pronađem profitabilnu budućnost za novinarstvo – kazao je u saopštenju.

Sada redakcija radi sa 230 ljudi i ima najveću akreditovanu ekipu u Beloj kući. Jedan su od najposećenijih informativnih sajtova u SAD. Kada su ga ranije pitali da objasni tajnu uspeha svojih novina, Vandehaj je objasnio da su pokretači sajta i lista „Politiko” razumeli da se bez obzira na tehničke inovacije neke stvari u novinarstvu nikada ne menjaju:

– I dalje mi je najvažnije da li pravilno shvatamo stvari, da li razumemo ono što se dešava u Vašingtonu – kazao je Vandehaj.

On za sebe kaže da je „novinar sa preduzetničkim duhom”, a kako će iskoristiti obe veštine, pomno će pratiti medijska industrija u SAD. Nagoveštava da će iz njegove redakcije uskoro izaći i novi magazini kao i da čitaoci mogu da očekuju duže tekstove i dubinske analize, što je plan koji se razlikuje od namere mnogobrojnih novina da skraćuju članke i tako se dopadnu generaciji odrasloj na svetskoj mreži.

Vandehaj će u jednačinu za opstanak morati da uračuna još jednu nepoznatu: kako se izboriti sa konkurencijom sa interneta, usamljenim blogerima koji stoje nasuprot redakcijskom prikupljanju informacija. On kaže da ga ovaj trend ne zabrinjava jer su blogeri ljudi sa izrazitim mišljenjima, ali sa manjkom proverenih informacija do kojih mogu da dođu samo profesionalni novinari i ozbiljne redakcije.

– To je potrebno demokratiji. Potrebni su ljudi kojima možete verovati, redakcije koje će se posvetiti ozbiljnom novinarstvu i pozivati vladu na odgovornost – zaključuje Vandehaj.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika. 

Foto:  thewrap.com

Dionisis Kolokotsas iz kompanije „Gugl” ubeđen je da je internet alat u rukama svih ljudi, pa i preduzetnika i biznismena, i to je bio njegov odgovor kada su ga na nedavnoj poslovnoj konferenciji u Beogradu pitali da li svetska mreža može da pomogne srpskoj ekonomiji.

Više nego bilo koji drugi učesnik, Kolokotsas je potvrdio pretpostavku organizatora da rast srpske ekonomije leži u informatičkim tehnologijama, a što je sugerisano u imenu konferencije – „Kvantni skok” i nazivu panela na kojem je učestvovao – „Tehnološki park Srbija – na klik do!”

Predstavnik američke kompanije zadužen za javne poslove i odnose sa vladom svestan je da Srbija nije među najkonkurentnijim privredama, kao uostalom ni njegova zemlja – Grčka, ali čvrsto veruje da internet može mnogo da pomogne.

– Već smo u eri digitalne ekonomije kada upravo internet omogućava mnoge poslove. Kada se zbog razvoja tehnologije negde ugasi jedno radno mesto, onda se odmah, zbog te iste tehnologije, otvori 1,6 novih radnih mesta – rekao je Kolokotsas.

On je izneo i podatak da svako novo radno mesto u IT sektoru otvara nova radna mesta iz sasvim drugih oblasti, na primer, posao pravnika ili računovođe. Kolokotsas je zato insistirao na tome da ljudi koriste internet za obrazovanje, informisanje i pokretanje biznisa. Da bi to bilo moguće, važno je da se informacije slobodno i besplatno dele na internetu, ali naš sagovornik je upozorio da je „Gugl”, kao najveći pretraživač svetske mreže, pod velikim pritiskom da ograniči slobodu onlajn izražavanja i informisanja.

– Trpimo pritiske nekih zemalja, na primer Kine koja pokušava da nametne brojne zabrane na vebu. Mislim da to nije dobar pravac. Može da vodi cenzuri. Može da stane na put slobodi izražavanja, a ako ljudi ne mogu da se slobodno izraze, onda „ Gugl” više ne služi svojoj misiji da bude globalna platforma za razmenu znanja i informacija.

Dok „Gugl” u Kini zbog političkih razloga blokira sadržaj koji šteti režimu u Pekingu, na primer, pretragu protesta na Tjenanmenu 1989, dotle se u Evropi suočava sa, pre svega, ekonomskim interesima tradicionalnih medija. Digitalni džin iz Kalifornije došao je u sukob sa novinama u Nemačkoj, Italiji, Belgiji i Francuskoj čije tekstove prikazuje u okviru svog informativnog servisa „Gugl njuz”. Izdavači iz ovih zemalja tvrdili su da „Gugl” zarađuje ogroman novac na njihovom radu. Reč je o tome da „Gugl njuz” prenosi novinske članke, zatim pored njih plasira oglase i tako dolazi do profita koji ne deli sa autorima tekstova. U nekim zemljama, mediji su uspeli da primoraju američku kompaniju da sa njima podeli profit svaki put kada na svom servisu prikaže njihove članke. Ipak, u drugim državama sukob još tinja, a posebno su kivni nemački izdavači.

– U nekim zemljama mediji dovode u pitanje to što se njihove vesti pojavljuju na „Gugl njuzu”. Poručujem im da postoje različiti poslovni modeli, tako da mogu da izaberu opciju da se njihovi tekstovi ne pojavljuju na našem pretraživaču. Mi imamo alat i platformu za to, a na njima je da odluče.

Kolokotsas veruje da i mediji imaju korist od „Gugla”, jer on dovodi čitaoce do novinskih sajtova.

– „Gugl” usmerava oko četiri milijardi klikova ka portalima medijima. Tako da i mi doprinosimo njihovom profitu.

Konačno, pitali smo Kolokotsasa kako se u njegovoj kompaniji nose sa brigom korisnika za zaštitu podataka i privatnosti na internetu. Konkretno, kako odgovaraju na strah koji je porastao posle otkrića Edvarda Snoudena da američke vlasti nadziru onlajn komunikaciju i pretragu, pri čemu su podatke morali da im ustupe i digitalni džinovi poput „Gugla”?

– Zaštita privatnosti naših klijenata nam je najvažnija, bez pogovora. Korisnici su ti koji dele i koriste informacije na „Guglu”. Direktor „Gugla” poslao je pismo američkim vlastima i doveo u pitanje njihov zahtev da „Gugl” učestvuje u programu „Prizma”. Takođe, javno smo, u okviru „Gugl transperensi riporta” pokazali koliko smo takvih zahteva dobili, od kojih zemalja i na koji broj korisnika su se ti zahtevi odnosili.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika. 

Foto: Politika

Svetska mreža je prvi put postala drugi najvažniji medij za oglašivače, pa na digitalno reklamiranje danas otpada 25,6 odsto marketinškog tržišta u Evropi.  Oglašavanje na internetu poraslo je prošle godine za 11,5 odsto u Evropi i za 17,29 odsto u Srbiji, rezultati su nedavno objavljenog istraživanja Biroa za interaktivno oglašavanje (IAB).

Studija (AdEx Benchmark 2012.) udruženja digitalnih oglašivača pokazala je da je uprkos najvećoj ekonomskoj krizi na polju oglašavanja od 2009 prošla godina bila uspešna za agencije i kompanije koje se reklamiraju na internetu.

Na televiziji se i dalje troši najviše reklamnog novca, ali je prvi put prošle godine drugo mesto zauzeo internet. Dnevne novine i magazini ga slede kao treći i četvrti najvažniji mediji za oglašivače.

Na digitalne reklame danasodlazi 25,6 odsto ukupne potrošnje na oglašavanje u Evropi (24,3 milijarde evra), dok je u 2006. na njih otpadalo 10,3 odsto tržišta.

„Još je značajniji rast zabeležen na tržištima centralnoistočne Evrope, što ukazuje na veliki razvojni potencijal ove regije”, rekao je Kimon Zorbas, direktor u evropskom ogranku IAB-a, komentarišući rast tržišta u centralnoj i istočnoj Evropi od 26,6 odsto.

Istraživači su rast pripisali sve većem broju korisnika interneta koji na svetskoj mreži naručuju proizvode i pronalaze informacije o različitim markama. Rezultati se, između ostalog, odnose na oglašavanje na sajtovima, društvenim mrežama („Fejsbuk”) i pretraživačima („Gugl”) i uključuju reklame na računarima i mobilnim telefonima. Najuočljiviji je upravo rast tržišta reklama na ekranima prenosnih računara i mobilnih i pametnih telefona (78,3 odsto).

Srpski rast od 17,29 odsto znatno je veći od evropskog proseka (11,5 odsto), ali i manji od rezultata u zemljama, kao što su Rusija, Slovačka i Češka. Izvršna direktorka srpskog ogranka IAB Gabrijela Stjepanović kaže da to što je tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji ostvarilo rast veći od evropskog proseka znači da domaći oglašivači i dalje otkrivaju i koriste digitalne kanale komunikacije.

– Tržišta zapadne Evrope su, takođe, u značajnom porastu, uprkos posledicama velike ekonomske krize, ali u odnosu na ostatak Evrope, ipak, pokazuju određeni nivo zasićenosti. Srbija u svom okruženju drži veomadobar trend, tim pre što su Hrvatska, Slovenija i Grčka zabeležile negativan rast – ocenjuje Gabrijela Stjepanović.

Francusko ili englesko tržište prilično je razvijeno, pa se tamo više ne očekuje vrtoglavi rast. Sada su u ekspanziji mesta koja su kasnije otkrila mogućnosti internetskog oglašavanja. Kako objašnjava Stjepanovićeva, procvat digitalnog oglašavanja vidljiv je u zemljama kao što su Rusija ili Slovačka. Skok ulaganja u reklame na svetskoj mreži u Slovačkoj je 36,3 odsto. U ovoj grupi je i Rusija (rast 34 odsto), Bugarska (23,2) i Češka (22,8).

Vrednost tržišta digitalnog oglašavanja u Srbiji prošle godine je bila 14,32 miliona evra. Najviše reklama odnosilo se na robu široke potrošnje (18 odsto), mobilnu telefoniju (16 odsto) i IT industriju (11 odsto).

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika. 

Foto: Politika

Zbog sve većeg broja korisnika interneta u svetu, ove godine se na globalnom nivou očekuje rast digitalnog oglašavanja od 14,6 odsto, što je nastavak dugogodišnjeg trenda rasta onlajn marketinga.

Rezultati istraživanja pokazuju da je 2012. zabeležen globalni rast reklamiranja na svetskoj mreži od 14 odsto. Istovremeno, tržište digitalnog marketinga u Srbiji poraslo je za 17 odsto.

Milioni ljudi pristupaju internetu sa kućnih i poslovnih kompjutera, prenosnih računara i mobilnih telefona što za kompanije i agencije znači da do različitih potrošača dolaze različitim kanalima i njima prilagođenim reklamama. Većina analitičara predviđa dalji rast industrije onlajn marketinga jer milioni ljudi širom planete obavljaju posao putem interneta ili na njemu provode slobodno vreme. Većini ne prođe nijedan dan a da ne otvore elektronsku poštu, „Fejsbuk” ili „Tviter”.

Samo u Evropi ima 426,9 miliona korisnika svetske mreže. U Americi, još jednom ogromnom digitalnom tržištu, sve više je pripadnika auditorijuma koji filmove, serije i TV emisije prate ne putem etra ili preko kabla, već na sajtovima. Samo jedan takav servis – „Hulu”, ima tri miliona pretplatnika i mnogo više korisnika besplatnih video-zapisa. Osim toga, oglašivači primećuju i da sve veći broj čitalaca prati svoje novine u elektronskom izdanju. Prema podacima Udruženje za reviziju medija, američki magazini prodaju sve manje primeraka na kioscima, ali ne može se govoriti o padu tiraža jer mediji beleže sve više čitalaca svojih digitalnih izdanja.

Imajući u vidu stalne migracije potencijalnih potrošača, to jest njihovu selidbu u virtuelni svet, kompanije sve više ulažu u reklamiranje na društvenim mrežama, pretraživačima, sajtovima i sopstvenim elektronskim stranicama. Proizvođačima se otvara novi prostor za reklame, dolaze do novih konzumenata i sve više ulažu. Zbog toga i marketinška industrija može da se pohvali poslovanjem u sve većem plusu.

Analitičari su procenili da će digitalni marketing sa sadašnjeg udela od 18 odsto u industriji marketinga doći do udela od 23,4 odsto u 2015. Prema nedavnim procenama Evropske komisije, ovogodišnji skok prihoda od oglasa u onlajn i mobilnom sektoru biće 1,9 odsto u Velikoj Britaniji i 1,2 odsto u Nemačkoj. Zemlje istočne Evrope beleže veći rast jer je kod njih ovo tržište počelo kasnije da se razvija.

Prema proceni Evropske novinarske opservatorije, onlajn reklamiranje u Srbiji vredno je između petnaest i dvadeset miliona evra dok je pre tri godine vredelo između četiri i pet miliona evra. Kako kaže Vladimir Aranđelović iz Interaktivnog biroa za oglašavanje (IAB), prošlogodišnji rast onlajn tržišta u Srbiji od 17 odsto značajan je pad u odnosu na 2011, kada je domaće tržište imalo najveći rast u Evropi – 36 odsto.

– Najveći rast je 2012. zabeležila kategorija oglašavanja na mobilnim uređajima. Ovo tržište je poraslo 200 odsto za godinu dana i upravo se od mobilnog oglašavanja očekuje najznačajniji napredak jer su sadržaji na svetskoj mreži uvek dostupni zahvaljujući pametnim telefonima i računarima – objašnjava Aranđelović.

Kompanije koje posluju u Srbiji „love” moguće konzumente na svim kanalima koji vode u virtuelni svet. U Srbiji je 3,2 miliona korisnika interneta i 2,9 miliona vlasnika profila na „Fejsbuku”. Ubedljivo najviše surfera ima na kućnim kompjuterima i laptopovima (89 odsto), zatim na smartfonovima (33), mobilnim telefonima (16), a najmanje na tabličnim računarima (sedam). Tržište onlajn oglašavanja povećava se i sa sve izraženijim navikama domaćih kupaca da naručuju robu i plaćaju račune na svetskoj mreži, ali i da pre kupovine „konsultuju” sajtove i forume. U prilog ovom trendu ide i potreba publike da koristi više medija istovremeno – 21 odsto građana Srbije kaže da odlazi na internet dok gleda TV.

Digitalno oglašavanje nije zadovoljilo sve igrače virtuelnog sveta i biznisa. Izdavači američkih i evropskih novina u velikom broju slučajeva počeli su da naplaćuju pristup svojim elektronskim stranicama jer se ispostavilo da su precenili prihode od onlajn reklama. Ukratko, oglasi na njihovim sajtovima nisu doneli očekivanu zaradu pa su morali da pronađu drugi izvor zarade. Za „Njujork tajms”, na primer, novi model pokazao se uspešnim jer je zarada od onlajn pretplate veća od zarade od onlajn oglasa.

Tekst je prvobitno objavljen u dnevnom listu Politika 28.05.2013. 

Foto: Politika