U poslednjih desetak godina se u srpske medije iz Evropske unije, preko delegacije za Srbiju, slilo oko 16,5 miliona evra.

Prema podacima koje su nam dostavili predstavnici delegacije Evropske unije u Srbiji, za dva velika medijska projekta utrošeno je 13,5 miliona evra.

Pažljivim čitanjem svih ugovora koje je ova kancelarija sklopila od 2006. godine, a koji su dostupni na njihovom sajtu, izračunali smo da su mediji dobili još oko tri miliona evra, učestvujući na konkursima za dodelu sredstava u raznim društvenim oblastima. Najviše novca potrošeno je za digitalizaciju, oko 10,5 miliona evra. Zanimljivo je da je najviše novca namenjenog medijima u Srbiji dobio Britanski javni servis (Bi-Bi-Si), kom je 2010. godine delegacija EU u Beogradu dodelila 2,5 miliona evra za pomoć srpskim medijima prilikom prelaska na digitalni signal: još osam miliona evra utrošeno je za opremu za digitalizaciju i tehničku podršku.

Osim toga, prošle godine je podeljeno tri miliona evra za projekat „Jačanje medijskih sloboda u Srbiji”. Za tehničku podršku u sprovođenju medijske strategije izdvojeno je 1,2 miliona evra za Bi-Bi-Si, a oko 1,8 miliona podeljeno je između 19 medijskih i produkcijskih kuća koje su konkurisale sa, prema oceni komisije, najboljim projektima.

Pitanje finansiranja različitih medijskih projekata iz evropskih fondova dospelo je u žižu javnosti nakon verbalnog sukoba premijera Aleksandra Vučića i Balkanske istraživačke mreže (BIRN), koju je premijer optužio da lažu i da su dobili pare od EU da govore protiv Vlade Srbije. Tom prilikom portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič izjavila je da EU podržava nezavisno, odvažno novinarstvo i slobodu govora, ali da se ne meša u uređivačku politiku i ostvarenje medijskih projekata koje finansira. Učestvujući u projektu „Jačanje slobode medija” 2012. godine, Balkanska istraživačka mreža izborila se za oko 125.000 evra za studiju „Jačanje uloge medija u obezbeđivanju vladavine prava”. Članovi komisije, kažu predstavnici EU, ne procenjuju kvalitet medija koji aplicira za dodelu sredstava za određeni projekat, već nacrt projekta, njegov značaj, mogućnost ostvarenja i da li je kandidat ispunio sve propisane uslove.

Prema našem istraživanju, RTS je dobio najviše novca od EU, gotovo pola miliona evra. Ovaj novac je u najvećoj meri otišao za kviz „Zdravo, Evropo!” (220.000 evra) i produkciju „What Is in It for Me” (oko 192.000 evra). Oko 70.000 evra koštao je serijal „Serbia Fit for Children” (Srbija po meri dece).

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, koja okuplja više od stotinu televizijskih i radio-stanica, za tri projekta je dobila oko 335.700 evra. Iako su predstavnici agencije Beta ljuti jer država izdvaja novac za finansiranje suparničkog Tanjuga, Beta je iz evropskih fondova dobila oko 313.000 evra. Takođe, medijski centar Beta u Sandžaku dobio je 2007. godine oko 60.000 evra za promociju integracija manjina u ovom delu Srbije. TV B92 i Fond B92 zajedno su dobili oko 330.000 evra. U finansiranju projekta Fonda B92, „Slobodna zona junior”, EU je učestvovala sa oko 236.000 evra. U okviru ovog obrazovnog programa koji se sprovodi u osnovnim i srednjim školama učenici uče nešto više o ljudskim pravima gledajući snimljene dokumentarne filmove.

Među radio-stanicama najviše novca iz fonda EU dobio je novosadski 021 radio, koji obezbedio 275.000 evra za ostvarenje tri projekta. Nedeljnik „Vreme” dobio je 265.000 evra, dok je u međuvremenu ugašeni magazin „Ekonomist” Božidara Đelića uspeo da se izbori za 225.000 evra.

Čitajući ugovore sklopljene sa delegacijom EU, naišli smo tri puta na dnevni list „Danas”, koji je od EU dobio skoro 200.000 evra. Naša medijska kuća je 2008. godine dobila oko 2.300 evra za objavljivanje flajera pod nazivom „Evropi je stalo do Srbije” (Europe Cares About Serbia). Ovaj dodatak objavljen je uz ostale dnevne novine „Danas” (1.560 evra), „Pres” (2.840 evra), „Novosti” (5.480 evra), „Kurir” i „Glas javnosti” (4.616 evra).

Na poslednjem velikom konkursu posvećenom jačanju slobode medije, objavljenom 2012. godine, novac je otišao dobro poznatim igračima – RTS-u (97.931 evra), TV Vojvodina (92.000 evra), produkcijskoj kući „Mreža” (97.000 evra), Radiju OK (101.000 evra), 021 radiju (103.223), nedeljniku „Vreme” (93.000 evra), Beti (105.000 evra), „Blicu” (90.000 evra)…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dok su konkursi Ministarstva kulture i informisanja javni i unapred se zna ko su članovi komisije koja odlučuje o prispelim ponudama, konkursi Evropske komisije obavijeni su velom tajne. Imena članova komisije se kriju. U kancelariji delegacije EU u Srbiji objašnjavaju da je ovo uobičajena procedura i da se identitet članova komisije štiti radi sprečavanja eventualnog uticaja na njih. Ipak, Petar Jeremić (UNS) smatra da bi bilo mnogo bolje da se po završetku konkursa obelodane imena onih koji su donosili odluke kako bi se videlo da li su povezani sa kandidatima.

Osim toga, sve medijske kuće trebalo bi da javno objavljuju koliko su novca dobile iz donacija ili učešćem u projektima. Trenutno su u obavezi da objave koliko su novca dobile iz državnog budžeta.

„Svi podaci o izvorima finansiranja trebalo bi da budu javni jer ova informacija utiče na način na koji javno mnjenje procenjuje kredibilitet određenih informacija koje stižu iz medija”, mišljenje je dr Jovanke Matić sa Instituta za društvena istraživanja.

Ona ističe da veruje u način raspodele novca od strane EU i objašnjava da članovi komisije potpisuju ugovor kojim se, između ostalog, obavezuju da njihovo angažovanje u komisiji ostaje tajna, što je, kako kaže, njihovo legitimno pravo.

Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, smatra da su konkursi Evropske komisije veliki, pa je siromašnijim medijima mnogo teže da ispune stroge uslove i procedure.

– Osim obimne dokumentacije, kandidat koji se javi na konkurs EU mora da obezbedi i učešće koje iznosi 20, 30 odsto. Ukoliko želite da dobijete 100.000 evra, morate uložiti oko 20.000 evra sopstvenog novca, a mali broj medijskih kuća to može da obezbedi – mišljenje je našeg sagovornika.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Foto: Politika

Već na jesen bi mogao da počne da se emituje program američke televizije N1, čiji je partner Si-En-En, a u vlasništvu je „Junajted grupe”(kao i kablovski operater SBB). Većinski udeo u vlasništvu ove kompanije ima Fond „Kolberg Kravis Roberts”(KKR), jedna od tri najveće američke investicione kompanije. Set medijskih zakona usvojenih u Skupštini Srbije u subotu otvorio je vrata novoj televiziji, jer je omogućio vlasnicima kablovskih operatera da imaju svoje medijske kuće i emituju njihov program. Iako niko ne zna kako izgleda konačna verzija novih medijskih zakona, nezvanično saznajemo da poslanici nisu imali primedbe na zakonske odredbe koje omogućuju vlasnicima kablovskih operatera osnivanje televizijskih stanica. Formalno-pravno sada je bitno samo da su u pitanju dva odvojena pravna lica, tačnije dve firme.

Iako niko neće da se izjasni da li je investicioni fond (KKR)imao uticaj na srpske medijske zakone, moglo bi se zaključiti da je lobi ove kompanije uspešno odradio svoj posao. Činjenica je da je zakonska odredba koja dozvoljava vlasnicima kablovskih operatera osnivanje medija dodata nakon što je zakon poslednji put poslat na uvid Evropskoj komisiji.

Novinarska udruženja protestovala su mesecima, jer nisu imala uvid u predloge medijskih zakona, pa se može zaključiti da briselski „stručnjaci” imaju veći uticaj na srpske zakone nego esnafska udruženja.

Jasno je da su u igri veliki interesi američke televizije i fonda koji dolaze na Balkan i koji su, osim srpskog SBB-a, nedavno preuzeli „Telemah” u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, kao i „Total TV”, čiji se signal vidi u šest zemalja bivše Jugoslavije. Tako su postali većinski vlasniciovog biznisa na regionalnom nivou.

Televizija N1trebalo bi da ima tri regionalna centra, u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Zaštitno lice televizije biće Jugoslav Ćosić, bivši novinar B92, a sada programski direktor ove televizije za Srbiju.

Novinari televizije N1 uveliko idu na događaje, snimaju priloge koji se mogu odgledati na njihovom sajtu. Kako nezvanično saznajemo, vrlo je moguće da će oni koji imaju digitalni signal ovog operatera, od sada pod brojem jedan imati memorisan signal televizije N1.

Na čelu američkog fonda KKR nalazi se Dejvid Petreus, nekadašnji komandant međunarodnih snaga u Avganistanu, a doskorašnji šef američke CIA, koji je sa funkcije otišao nakon seks skandala.

Da su operateri dobili nova ovlašćenja može da se zaključiti tek pažljivim čitanjem dva medijska zakona (o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima).

Ali, neupućen čitalac neće to lako pronaći. U Zakonu o elektronskim medijima navedeno je da „operater elektronske komunikacione mreže za distribuciju medijskih sadržaja je lice koje obavlja, ili je ovlašćeno da obavlja, elektronsku komunikacionu uslugu distribucije medijskih sadržaja”, pa se stiče utisak da je to njegovo jedino pravo i obaveza. Ipak, u Zakonu o javnom informisanju i medijima navedeno je da osnivači medijskih kuća mogu da distribuiraju sadržaj preko povezanog pravnog lica.

Ovakav scenario ide naruku i „Telekomu” koji je osnovao jedan od popularnijih sportskih kanala pod nazivom Arena sport.

Upućeni tvrde da je evropsko iskustvo ukazalo da kablovski operateri ne bi trebalo da proizvode program, jer može doći do zloupotrebe, sukoba i favorizovanja određenih interesa, kao i ugrožavanja tehnološke neutralnosti, propisane Zakonom o elektronskim komunikacijama.

U javnosti dosta kritikovani, ali ipak dosta bolji od dosadašnjih, novi medijski zakoni otvorili su mogućnost da jedna kompanija ima u vlasništvu nekoliko medija, ali pod uslovom da udeo u auditorijumu nije preko 35 odsto. Tako da grčki investicioni fond više neće morati da krije svoje vlasništvo u dve televizije s nacionalnom frekvencijom – B 92 i TV Prva.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

Foto: Politika / Beta