Treći godišnji Izveštaj o digitalnim vestima Rojtersovog instituta pokazuje da kako se količina onlajn vesti povećava, novinari igraju sve značajniju ulogu u stvaranju brenda od vesti i navode čitaoce da plate za njih.

Digitalno doba donelo je promenu posle koje novinar postaje glavni razlog korišćenja ili verovanja određenom onlajn izvoru vesti. Reputacija pojedinih novinara je navedena kao jedan od ključnih razloga zbog kojih bi čitaoci bili spremni da plate onlajn vesti.

U godini kada je novinar Glen Grinvald izašao iz senke i postao zvezda nakon pisanja o izbeglom američkom obaveštajcu, Edvardu Snoudenu, u Izveštaju o digitalnim vestima Rojtersovog instituta za 2014. godinu se navodi da je on deo šireg trenda.

Izveštaj se bazira na istraživanju koje je sprovedeno u SAD-u, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji, Danskoj, Finskoj, Brazilu i Japanu. Ukupan broj ispitanih je 18.859 odraslih osoba, otprilike 2.000 po zemlji. Ispitivanje je sprovedeno onlajn krajem januara i početkom februara 2014.

U nekoliko zemalja, naročito u Francuskoj, Španiji i SAD-u uloga novinara kao nosioca poverenja se sada smatra skoro jednako bitnom kao uloga novinskog Brenda, odnosno reputacije same medijske kuće.

„To posebno dolazi do izražaja tamo gde su tradicionalne novine slabije ili se suočavaju sa izazovima koje postavljaju sajtovi sa isključivo onlajn vestima, od kojih se mnogi sve više grade oko karaktera i veština kolumniste ili novinara“, kaže autor izveštaja Nik Njuman.

U drugim zemljama kao što su Finska, Nemačka i Velika Britanija, najpouzdaniji izvori ostaju glavni novinski brendovi, ali čak i ovde novinar postaje bitan faktor kod izbora medija.

Rastuća važnost individualnih novinara podstaknuta je lakoćom kojom se nove medijske kompanije stvaraju i distribuiraju sadrža u eri interneta.

„U SAD-u naročito, videli smo niz značajnih kolumnista kao što su Ezra Klajn (Vox Media), Glen Grinvald (First Look Media) i Feliks Salmon (Fusion) da napuštaju glavne medijske kuće kako bi uspostavili direktniji kontakt sa čitaocima“, objašnjava Njuman.

Izveštaj Rojters Instituta takođe pruža dokaze da je kvalitet novinara i reportera bitan faktor da bi ljudi platili za onlajn vesti. Više od trećine ispitanih navelo je novinare kao glavni razlog za povlačenje pretplate na onlajn vesti u Francuskoj (40%) i u SAD-u (35%). Drugi bitni faktori su uloga novinskog brenda u prikupljanju širokog spektra vesti i mogućnost pristupa vestima na bilo kom uređaju.

Izveštaj je takođe pružio dokaz da novinari igraju ključnu ulogu u društvenim medijima. U Velikoj Britaniji, analiza YuGov-a urađena za Institut Rojters koja prati korišćenje Tvitera na reprezentativnom uzorku navodi da 64 % (oko 5,4 miliona) prati nalog profesionalnih medija, a 40 % od njih (oko 2,6 miliona) prati bar jedan nalog novinara u poređenju sa 40 % (oko 2,2 miliona) koji prate naloge najnovijih vesti.

Istraživanje dalje pokazuje da su individualni novinari ključni nosioci poverenja i angažovanja. „Digitalni i društveni mediji izgleda da podržavaju novinare sa ljudskim likom“, kaže Nik Njuman, autor izveštaja Rojters Instituta. Njuman takođe navodi da „na sve konkurentnijem tržištu postoji i rastuća ekonomska nagrada za najbolje pisce i novinare“.

Izveštaj takođe pokazuje da su pametni telefoni i društveni mediji trenutno najmoćniji pokretači promena. Pametni telefoni omogućuju korisnicima mnogo češći pristup vestima tokom celog dana, smanjujući zavisnost od gledanja televizije u određeno veme ili čekanja novog izdanja novina.

Mladi ljudi, gledaoci i čitaoci sutrašnjice, sve više se okreću mobilnim uređajima kao izabranom načinu primanja vesti i samim tim više praktikuju često posećivanje sajtova u kraćim vremenskim intervalima.

U svim zemljama u kojima je vršeno istraživanje, preko trećine (36 %) odraslih od 18-24 godine kažu da je pametan telefon glavno sredstvo pristupa digitalnim vestima. Izveštaj otkriva da se naročito mladi ljudi (18-35) sve više oslanjaju na društvene izvore kao što su Fejsbuk i Tviter za dobijanje vesti. Takođe naglašava razvoj WhatsApp-a u novu značajnu mrežu za deljenje i komentarisanje vesti naročito u Španiji, Italiji i u urbanom delu Brazila.

Rojtersov institut za studije novinarstva je deo Evropske opservatorije za novinarstvo.

Foto: RISJ

Povodom 10 godina postojanja EJO, direktor Rojters instituta za studije novinarstva i član EJO mreže Dejvid Levi govori o budućnosti vesti.

Novinske organizacije krive internet za skoro sve svoje nevolje, od sve lošije prodaje, ubeđivanja čitaoca da vesti treba da budu besplatne i za nestanak klasifikovanog reklamiranja. Daleko manje njih govori o pozitivnom uticaju koji imaju smanjenje troškova prikupljanja vesti, globalna publika, podsticanje novinara da se približe, pa čak i uče od svojih klijenata.

Dakle, pitanje nije da li je internet dobar ili loš, već kako da se novine najbolje adaptiraju konkurentnijem okruženju na internetu. Iz Izveštaja o digitalnim vestima iz 2013. instituta Rojters saznali smo da neke organizacije prenose uspeh van mreže na internet. Veliki brendovi Ujedinjenog Kraljevstva kao sto su Gardijan, Skaj njuz, Bi-Bi-Si i Dejli mejl održali su svoj udeo na tržištu štampanih medija i na internetu. U Francuskoj Mond i Figaro koji imaju relativno mali tiraž, mnogo bolje posluju na mreži. U međuvremenu u Nemačkoj, Špigl je najveći dobitnik na mreži.

Novinske organizacije koje će uspeti 2020. fokusiraće se na četiri teme: sadržaj, praktičnost (dostupnost), čitaoci i novac. Kako se sadržaj sve više gomila, novinske organizacije treba da se koncentrišu na sadržaj koji zaista ima vrednost za čitaoca. To podrazumeva prevazilaženje starih ključnih pitanja „ko, šta, gde?“  i postavljanje dodatnih „zašto, kako i šta dalje?“  da bi se vesti stavile u kontekst i objasnilo zašto su bitne. Istovremeno, moraju da investiraju u one sručne oblasti koje ljudi identifikuju sa njihovom organizacijom.

Dostupnost je važnija nego ikad. Novosti moraju biti dostupne kad god i gde god korisnici požele, na kompjuteru, mobilnom telefonu, tabletu ili štampanom izdanju. To je skupo pošto se navike brzo menjaju, ali je neophodno. Što više uređaja ljudi poseduju, to češće pristupaju vestima. Ali, ista osoba može poželeti različit pristup u različitim trenucima; nekad kratke vesti, nekad detaljne članke.

Novinske organizacije koje žele da budu u poslu i napreduju i 2020. treba da poznaju svoje korisnike, da se angažuju više nego ikad kroz prikupljanje i analizu mnogobrojnih podataka dobijenih od korisnika kako bi ih razumeli bolje i izgradili odnos sa njima. Ti odnosi podrazumevaju saradnju novinara sa čitaocima koji mogu doprineti i poboljšati prikupljanje vesti.

Uprkos svim ovim promenama i padu prodaje štampanih izdanja, novinske organizacije moraju pronaći pametne načine da povećaju prihod kroz unovčavanje digitalnog sadržaja. Budućnost se ne svodi na dobar ili loš model pretplate, već na neku vrstu hibrida koji će podrazumevati davanje dodatne vrednost ili dostupnosti sadržaja, ili pak premium ili sadržaj fokusiran na određenu nišu. Ja sam uveren da postoji način da se nastavi sa pružanjem kvalitetnih vesti koje imaju dodatnu vrednost i da će se pronaći način da značajan broj ljudi bude spreman da plati za to.

Photo credit: Eltpics / Flickr Cc

Jedna od najfascinantnijih informacija koje pruža Izveštaj o digitalnom informisanju za 2013. godinu koji je objavio Rojtersov institut jeste relativno bolji učinak novinskih organizacija današnjice na internetu nego van njega.

Statistike u izveštaju sugerišu da veliki oflajn brendovi u Velikoj Britaniji, poput Gardijana, Skaj njuza, Bi-Bi-Sija i Dejli mejla, dobro posluju na internetu, uz manje-više isti učinak kao i oflajn, odnosno uz mnogo bolji učinak u slučaju Gardijana. Upadljivo je, a možda i najava za budući razvoj situacije, da je među repondentima Hafington post, novi, isključivo onlajn brend u Velikoj Britaniji rangiran ispred lista San, najprodavanije novine u Britaniji.

U Francuskoj izgleda da su i Mond (čiji je oflajn udeo u našm uzorku 6%, a 13% onlajn) i Figaro uspešniji onlajn nego oflajn, ali francuske medijske kuće nalaze da je na internetu teže biti uspešan. U Nemačkoj Der Špigl dominira na internetu, dok su medijske kuće uglavnom zapostavljene u korist izdavača i agregatora poput Gugl njuza.

Uspešne novinske organizacije 2020. biće one koje uspeju da ponove uspeh nekih of navedenih brendova koji jednako uspešno ili uspešnije posluju u zahtevnijim uslovima interneta nego oflajn. Na osnovu tih činjenica predložiću neke principe po kojima bi trebale da se u buduće vode novine, a organizovaću ih u nekoliko podnaslova; sadržaj, pogodnost, potrošači i novac.

Svi nalazi baziraju se na Rojtersovom Izveštaju o digitalnom informisanju, u okviru kog je anketirano 11.000 korisnika interneta u devet zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Nemačku, Brazil, SAD i Japan. Istraživanje je sprovela kompanija za ispitivanje javnog mnjenja YouGov uz pomoć onlajn upitnika krajem januara/početkom februara 2013. Podaci su analizirani na osnovu uzrasta i pola, regiona, čitanja novina i društvene kategorije da bi dali sliku o ukupnom stanovništvu svake od zemalja.

Prvo, sadržaj. Svi se mi bavimo sadržajem. Međutim, posedujemo urođenu sklonost da mislimo da je naš sadržaj vredniji i svakako važniji – za društvo, ljudime i demokratiju – nego bilo koji drugi sadržaj. Iako mnogi od nas dele taj stav, u isto vreme moramo da shvatimo da se nalazimo u poslu koji se sve više vrti oko robe i u kome vlada sve jače nadmetanje oko sadržaja, ljudi nemaju vremena, postoji daleko više sadržaja nego što bismo uopšte mogli da primimo i veliki deo tog sadržaja je besplatan. Imajući sve to u vidu, teško je istaći se u gomili, osim ako se usredsredimo na sadržaj koji zaista dodaje vrednost i pomaže razvoj brenda.

Pod dodavanjem vrednosti podrazumeva se novinarstvo koje prevazilazi staru novinarsku parolu “Ko, šta, gde?” Vrednosno novinarstvo, za razliku od robnog, treba da postavlja pitanje “Zašto, kako, šta sada?” u vezi sa svim važnim vestima. To je jedan od načina da se čitaoci upecaju i da nam se stalno vraćaju.

Pored toga trebaju nam istraživački članci i ekskluzive koje poseduju vrednost i u smislu naše demokratske funkcije i zbog toga što pomažu ljudima da nas zapamte. Primeri iz Velike Britanije uključuju članke Dejli telegrafa o troškovima političara, Gardijanove skorašnje članke o digitalnoj prismotri od strane Nacionalne bezbednosne agencije SAD, Rojtersova istraživanja o izbegavanju poreza od strane kompanija kao što je Starbucks, i u Francuskoj Mediapartovi članci o ministru finansija Žeromu Kauzaku.

I najzad, moramo zaista da dominiramo određenim nišama zahvaljujući konkretnoj specijalizaciji koju ljudi poistovećuju sa našom novinskom organizacijom. Na to ću se vratiti kada budemo govorili o novcu.

Drugo, pogodnost. Vesti se sada vezuju za više platformi i korisnici traže različita iskustva zavisno od toga kako i odakle im pristupe.
Novinske organizacije moraju biti prisutne svuda, gde god bi korisnici mogli da požele da im pristupe. Računari, mobilni telefoni, tablet računari, štampa. To je skupo ali neophodno, jer se ponašanje brzo menja. Ako vas nema, drugi će pokupiti vaše čitaoce (Izveštaj o digitalnim vestima Rojtersovog instituta pokazuje da u Japanu uprkos istorijskoj snazi japanskih novina nijedan od tri najuspešnija onlajn novinska brenda nije tradicionalna novinska kompanija). A postoji i korist od toga. Poznato je da je da u Velikoj Britaniji što više uređaja neko poseduje, to je veća verovatnoća da će koristiti onlajn novinske brendove, i to u rasponu od 33% za sobe koje poseduju jedan uređaj do 63% za ljude sa tri uređaja. Ako ste prisutni na svim glavnim uređajima, izbegavate gubitke a pravim ljubiteljima vesti bićete dostupni u različitim delovima dana.

Ali to što su vesti prisutne na više platformi takođe znači i da sadržaj mora dobro da funkcioniše na svim platformama i da ima u vidu da su potrebe korisnika na svakoj platformi drugačije. Mond i Fajnenšel tajms pioniri su po tome što čitaocima na tablet računarima pružaju mogućnost da vide današnje izdanje novina kao i stalno ažuriran njuzfid. Mond je otišao još dalje u ponudi različitih načina interakcije sa današnjim izdanjem na tabletu, omogućivši izbor nečega nalik PDF fajlu izdanja ili mogućnosti da se listaju i savijaju strane i stekne opšti utisak kao sa pravim novinama. Te promene odraz su razlika među korisnicima – i činjenice da čak i jedan isti čitalac možda ne želi uvek i na svim platformama istu stvar. Nekad želi kratak apdejt, nekad temeljan članak, nekad nešto bliže raznovrsnosti – ali i konačnosti – pravih novina.

Treće, potrošači. Novinske organizacije koje žele da i dalje posluju i cvetaju 2020. godine moraju da poznaju svoje čitaoce i povežu se sa njima bolje nego ikad. To se svodi na informacije, interakciju i odziv korisnika. Pametne novinske organizacije prikupljaju mnoštvo informacija koje stvaraju njihovi korisnici da bi ih bolje razumele i izgradile odnos sa njima. Novine u Velikoj Britaniji po običaju malo znaju o svojim korisnicima; čak je i u slučaju pretplatnika taj odnos bio u posedu posrednika koji novine isporučuje, a ne same novinske organizacije. U drugim zemljama novinske organizacije bolje grade odnose sa pretplatnicima, u mnogim slučajevima čak same preuzimaju odgovornost za isporuku novina korisniku. A sada svi mogu da se približe digitalnim korisnicima, ali to zavisi prvo od sakupljanja podataka, a onda i od razvijanja sveobuhvatnih informativnih strategija za inteligentnu interakciju sa različitim korisnicima, kako sa povremenim korisnikom tako i sa redovnim pretplatnikom, i naravno sa oglašivačima.

Otvorenost i interakcija sa čitaocima su od suštinske važnosti – zato što čitaoci sve više to očekuju i ako nemaju interakciju sa vama imaće je sa nekim drugim – na Fejsbuku ili negde drugde – i zato što kada je uspešna ta interakcija zaista može da unapredi i poboljša vaš  novinarski rad.

Odziv zavisi od primene prva dva principa – pružanja onoga što vaši korisnici žele. To ne znači da treba da umanjite svoj urednički integritet i žrtvujete novinske vrednosti zarad onoga što je trenutno goruća tema na društvenim medijima. To znači da umete da ponudite čitaocima više onoga što ih zanima a da istovremeno svoju naslovnu stranu – bilo fizičku ili digitalnu – postavite onako kako smatrate da nalažu vaše uredničke vrednosti.

I najzad, novac. Uz sve te promene i smanjenje prihoda od štampe novinske organizacije moraju da pronađu domišljate načine da sadržaj pretvore u zaradu. Vreme je da ostavimo za sobom zastarelo verovanje o dobrom i lošem naplaćivanju sadržaja o kome se u poslednje vreme puno raspravlja u Velikoj Britaniji. Osim onih najvećih novinskih organizacija koje imaju globalno prisustvo, za većinu nas budućnost će biti hibridna – ticaće se selektivnog i doziranog naplaćivanja sadržaja – tako da se ne zamrzne sav pristup informacijama, ali se može naplaćivati za redovno korišćenje, dodatu vrednost, pogodnosti poput pristupa preko Ajpeda ili za neke ekskluzivne sadržaje.

Ova strategija očigledno je najlakše izvodljiva kada je reč o ekskluzivnim proizvodima namenjenim tržišnim nišama – Fajnenšel tajms, Ekonomist, Vol strit žurnal, Njujork tajms, a mnogo teže izvodljiva za opšte vesti, pogotovu u manjim zemljama nego što je SAD. Ali valja upamtiti da mnogi od nas poseduju proizvode namenjene tržišnim nišama za koje su ljudi voljni da plate. Na primer, u Velikoj Britaniji ja bih rado plaćao za Medija gardijan, a verujem da bi i mnogi drugi to uradili, jer je izgradio nišu stručnjaka koju obavezno treba imati u industriji u kojoj ima relativno malo zamena.

Po mom mišljenju, inteligentan pristup novcu je kombinacija tri stvari. Prvo, usredsrediti se na potrebe čitalaca i imati jasnu predstavu o tome za šta realno možemo očekivati da plate. Drugo, izbegavati naplaćivanje kompletnog sadržaja, koje ubija saobraćaj na sajtu i linkove sa društvenih medija, osim ako ste zaista sigurni da je vaš proizvod neophodan. I najzad, pronaći način da plaćanje funkcioniše što glatkije i istovremeno ograničiti dezintermedijaciju. To nije lako, ali pored Epla i Ajtjunsa postoje i drugi primeri ljudi koji su se sami prihvatili tog izazova. Ne samo Fajnenšel tajms već i konzorciji poput Pijano medija (Piano Media) koji nude konkurentnim novim brendovima način da reklamiraju pakete novinskih proizvoda, da zadrže veći deo marže i pre svega da zadrže podatke o korisnicima. Zato sam uveren da postoji put u napred i da postoje načini da nastavimo da pružamo kvalitetne vesti i nađemo način da ih naplatimo.

One novinske organizacije koje budu preživele i cvetale 2020. neće se skoncentrisati samo na četiri stvari koje sam ovde iscrtao – vredan sadržaj, poznavanje korisnika, pružanje većih pogodnosti i razmišljanje o pametnim načinima da se zaradi novac – da se naplati sadržaj.

Takođe će pratiti način na koji se ponašanje čitalaca vesti menja, ne samo kod kuće već i na drugim sličnim tržištima, i nadamo se ugledati se i učiti od komparativnih studija poput ove.  Novinske organizacije do sada su imale običaj da imitiraju ponašanje svojih kolega u okviru svog domaćeg tržišta. Organizacije koje žele da napreduju i u 2020. moraće sebi da postave veće ciljeve, da razmisle o inovacijama na sličnim tržištima, gde god ona bila, i da nauče više  o današnjem načinu ponašanja potrošača kod kuće i u inostranstvu i da procene šta mogu da očekuju u buduće.