Internet više nije na marginama svakodnevice, pokazalo je istraživanje koje je proveo Institut za društvena istraživanja Fakulteta političkih nauka. Uzimajući u obzir da ipak postoje razlike između urbanih i ruralnih sredina, istraživanje pokazuje da 55% stanovnika Republike Srpske svakodnevno koristi internet.

Najčešći posrednik u konekciji na svetsku mrežu je stoni računar, kojeg koristi gotovo 46% stanovništva; prenosivi računar je na drugom mestu sa nešto više od 28%; pametni telefon koristi 22,55 procenata, dok tablet koristi nešto manje od 3 procenta ispitanika. Dakle, stoni računari i dalje imaju prioritet kada je u pitanju korištenje interneta, što je proizvod teške ekonomske situacije u zemlji. Ipak, procenat korištenja pametnih telefona je izrazito visok, iako su najvećim delom u pitanju korisnici između 18 i 25 godina.

Stanovnici Republike Srpske najčešće na internetu provode od 1 do 2 sata dnevno (16,14%). Nešto manji procenat je onih koji provode od 0 do 1 sat (14,53%) ili 2 do 3 sata (14,08%). Ova tri navedena procenta pripadaju grupi umerenih i aktivnih korisnika interneta; izrazito aktivnih je 4,93 procenta (3 do 4 sata dnevno), dok internet više od 4 sata dnevno koristi približno 6 procenata punoletnih građana Republike Srpske.

Aktiviran facebook profil u Republici Srpskoj poseduje nešto manje od 70 procenata onih koji su se izjasnili da koriste internet (69,78%). Navedena društvena mreža se najviše posećuje od 0 do 1 sat dnevno (50%), što implicira da većina korisnika ovu mrežu koristi za osnovne mogućnosti (ćaskanje, pregledanje vesti i sl). Nešto manje od 30 procenata stanovnika koristi facebook od 1 do 2 sata; od 2 do 3 sata dnevno koristi 13,57 procenata, dok 4 sata i više koristi 3,39 procenata. Najviše nadprosečno aktivnih na društvenoj mreži pripada grupi mladih (18-25 godina), dok je procenat starijih u ovoj kategoriji zanemarljiv (55 i više godina).

Kada je u pitanju čitanost web portala, na uzorku od 584 ispitanika (broj ispitanika koji poseduju internet) dobijeni su sledeći rezultati:

• web portal kojeg građani Republike Srpske najčešće posjećuju (ispitanici su mogli zaokružiti samo jedan odgovor) je Blic Online (28,42%); sledi portal BN Televizije (6,68%) i Buka (5,31%);
• web portal kojeg građani Republike Srpske najčešće posjećuju (ispitanici su mogli zaokružiti više odgovora) je Blic Online (38,18%); BN Televizija (17,86%) i RTRS (17,51%).

Prvo istraživanje je sprovedeno u periodu od 15. do 19. avgusta 2014. godine na uzorku od 1.114 slučajno odabranih punoletnih građana i građanki Republike Srpske, a drugo od 26. do 28. septembra, na uzorku od 1.136 ispitanika. U prvom istraživanju je učestvovalo 9 istraživača – anketara, a u drugom 15. U istraživanju je korišten višefazni skupni slučajni uzorak (multi-stage cluster random sample) u koji je bilo uključeno šezdeset naseljenih mesta i mesnih zajednica širom Republike Srpske. Granica greške na ovom uzorku iznosi +/- 3%.

Foto: eu.fotolia.com

Elektronski mediji, odnosno radio i televizija u Republici Srpskoj prvenstveno se razlikuju u oblicima vlasništva. Zbog specifičnosti političkog sistema Bosne i Hercegovine, na teritoriji Republike Srpske postoje dva javna servisa: Radio televizija Republike Srpske (RTRS) kao entitetski javni servis i Radiotelevizija Bosne i Hercegovine (BHRT) kao javni servis na nivou države. Osim njih, u medijskom sistemu postoje i privatne (komercijalne) televizije koje se finansiraju isključivo od reklama. Javni servisi se finansiraju iz pretplate koju plaćaju građani BiH i od reklamnog programa, s tim što BHRT dobija 50 odsto pretplate, a entitetski javni servisi dobijaju po 25 odsto (RTRS i FTV).

Prema istraživanjima Instituta za društvena istraživanja Fakulteta političkih nauka iz Banjaluke, gotovo 97% ispitanika se izjasnilo da gleda televiziju, a najčešće provode od 2 do 3 sata ispred televizijskog prijemnika (35,77%). Međutim, interesantan je podatak da gotovo 10 odsto ispitanika provodi 4 sata i više ispred televizije, što je u skladu sa istraživanjima koja zastupaju tezu da je televizija medij koji igra značajnu ulogu u procesu socijalizacije (na primjer, teorija kultivacije).

Što se tiče gledanosti pojedinih TV kanala, ispitanici su odgovarali na pitanje: Koji televizijski kanal najčešće i najviše gledate? Dakle, ne radi se o ispitivanju gledanosti preko piplmetara ili o merenju stepena poverenja. Rezultati kažu da se u Republici Srpskoj najčešće gleda BN televizija (27,87%), a zatim slede RTRS sa 20%, ATV sa gotovo 12% i RTS sa 9%. Neku drugu televizijsku stanicu izabralo je 9,93%.

Kako bi se dobila celovita slika gledanosti centralnih informativnih emisija, TV dnevnici su podeljeni po terminima emitovanja: 18:30 do 19:00 (I grupa), 19:00 do 19:30 (II grupa) i 19:30 do 20:00 sati (III grupa). Prema podacima istraživanja, situacija je sledeća:

I grupa: 71,52% ispitanika ne gleda dnevnik u ovom terminu, a najgledaniji je Info Top na Pink BH sa 6,31%;

II grupa: 50,09% ispitanika ne gleda dnevnik u ovom terminu, a najgledanije su Vijesti na Alternativnoj Televiziji sa 36,9%, a drugi je dnevnik na BHT1 sa 5,72%;

III grupa: najgledaniji dnevnik u ovom terminu je Dnevnik 2 na RTRS (35,54%), drugi je Dnevnik 2 na BN (30,12%), dok 23,97% ne gleda dnevnik u ovom terminu.

Podaci o centralnim informativnim emisijama ističu malu gledanost dnevnika koji se emituju prije termina 19:30, kao i relativno mali udeo dnevnika BHRT. Imajući u vidu podatak da se najčešće gleda BN televizija, a da je nagledaniji dnevnik RTRS – ističe se uticaj i značaj javnog servisa entiteta na kreiranje dnevnog reda.

Kada je u pitanju radio, njegov uticaj je relativno nizak, što pokazuju rezultati istraživanja. Naime, svakodnevno radio sluša 19,39% ispitanika, dok 40,13% sluša samo povremeno – 25,79% nikada ne sluša radio. Najčešće se sluša BN radio (30%), zatim slede Radio Republike Srpske (14,66) i Radio Big 2 (8,82%).

Istraživanje je sprovedeno u periodu od 26. do 28. septembra, na uzorku od 1.136 ispitanika. U istraživanju je učestvovalo 15 istraživača – anketara. U istraživanju je korišten višefazni skupni slučajni uzorak (multi-stage cluster random sample) u koji je bilo uključeno šezdeset naseljenih mesta i mesnih zajednica širom Republike Srpske. Granica greške na ovom uzorku iznosi +/- 3%. Pitanja su zatvorenog tipa, ispitanici su popunjavali upitnik samostalno ili uz pomoć anketara (intervju).

Izvor slike: flickr.com/espensorvik

Od ukupno devet dnevnih listova u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj pripadaju četiri: Glas Srpske, Nezavisne novine, Euro Blic i Press RS. Večernje novosti iz Srbije imaju posebno izdanje za Republiku Srpsku, pa se može smatrati da u ovom entitetu tržište deli pet listova, jer novine iz Federacije BiH nemaju veliku čitanost. Takođe, potrebno je znati da Glas Srpske i Nezavisne novine imaju istog vlasnika, tako da se njihove uređivačke politike mnogo ne razlikuju.

U Republici Srpskoj ne postoji jedinstveni registar štampanih medija u kojem bi bilo moguće proveriti tiraže i remitende navedenih listova. Zbog toga ćemo se poslužiti  podacima iz  istraživanja koja je sproveo Institut za društvena istraživanja Fakulteta političkih nauka u Banja Luci (u daljem tekstu: Institut), u okviru projekta „Medijska slika Republike Srpske“.

Značajan polazni podatak za kulturu čitanja dnevnih novina u Republici Srpskoj je procenat onih koji kupuju i procenat onih koji čitaju štampu. Prema podacima Instituta, nešto više od 14% ispitanika redovno čita dnevnu štampu, dok nešto više od 10% redovno kupuje štampu; više od 42% ispitanika povremeno čita štampu, dok 30% povremeno kupuje dnevne listove; procenat onih koji retko i kupuju i čitaju je oko 20%; dnevne listove nikada ne čita više od 22%, dok novine nikada ne kupuje gotovo 40% ispitanika. Ovi podaci govore u prilog tezi koja kaže da dnevna štampa postaje medij koji gubi čitalačku publiku zbog pojave novih medija. Novine se najčešće prelistavaju i selektivno čitaju na poslu ili kafićima, bez prave posvećenosti.

Prema prvom istraživanju Instituta, na osnovu pitanja koje je nudilo mogućnost višestrukog biranja, najčitaniji dnevni list u Republici Srpskoj je Press RS sa 35,21%, na drugom mjestu je Euro Blic sa 32,10%, a na trećem Glas Srpske sa 31,26%. Uzimajući u obzir da je ovom metodom nemoguće doći do podatka o najčitanijem listu, u drugom istraživanju ispitanici iz Republike Srpske birali su samo jedan list.

Prema podacima, najčitaniji list je Euro Blic (22,52%), a zatim slijede:

• Glas Srpske (22,17%)

• Press RS (16,63%)

• Večernje novosti (9,93%)

• Nezavisne novine (9,82%)

• Neke druge (9,47%).

Na prvi pogled, iznenađujuće izgleda podatak da su Večernje novosti čitanije od Nezavisnih novina. Međutim, Glas Srpske je ubedljivo na drugom mestu, pa je moguće da su ispitanici pravili malu razliku između listova sa istim vlasnikom i sličnim uređivačkim politikama.

Dakle, jasno je da postoji medijska publika koja retko kada svoju pažnju posvećuje samo jednoj dnevnoj novini. U tom slučaju, Press RS možda nije najčitanija dnevna novina, ali je najčešće deo lepeze novina koje publika čita svaki dan. S druge strane, kada publika odlučuje o samo jednom listu kojeg najčešće čita, onda je to Euro Blic, ali Glas Srpske ne zaostaje mnogo.

Prvo istraživanje je sprovedeno u periodu od 15. do 19. avgusta 2014. godine na uzorku od 1.114 slučajno odabranih punoletnih građana i građanki Republike Srpske, a drugo od 26. do 28. septembra, na uzorku od 1.136 ispitanika. U prvom istraživanju je učestvovalo 9 istraživača – anketara, a u drugom 15. U istraživanju je korišten višefazni skupni slučajni uzorak (multi-stage cluster random sample) u koji je bilo uključeno šezdeset naseljenih mesta i mesnih zajednica širom Republike Srpske. Granica greške na ovom uzorku iznosi +/- 3%.

Foto: pixabay.com