U Srbiji će paralelno emitovanje analognog i digitalnog televizijskog signala početi 1. septembra 2014, najavilo je Ministarstvo trgovine i telekomunikacija Srbije. Kako je navedeno na sajtu Ministarstva, prvi analogni predajnici biće isključeni 1. marta 2015. godine a Srbija na digitalno emitovanje televizijskog signala mora da pređe do sredine te godine. Građanima će digitalna televizija doneti bolji kvalitet zvuka i slike, raznovrsnije sadržaje i više programa a državi će digitalizacija omogućiti efikasnije i racionalnije korišćenje radiofrekvencijskog spektra.

Pravilnikom o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristupu multipleksu utvrđuje se raspored radiofrekvencijskih kanala po zonama raspodele za prvi, drugi i treći multipleks, način pristupa multipleksu, kao i dalji razvoj Inicijalne mreže za testiranje emitovanja digitalnog TV signala.

Multipleks je standardizovani tok signala koji se primenjuje za digitalne radiodifuzne servise, a koji uključuje radio i televizijske programe, servise dodatnih digitalnih sadržaja, elektronske komunikacione servise i ostale pridružene identifikacione signale i podatke.

Pravilnik definiše da najmanje 95% stanovništva u prvom multipleksu bude pokriveno digitalnim televizijskim signalom, a najmanje 90% stanovništva u drugom i trećem multipleksu.

U prilogu Pravilnika dati su Minimalni tehnički uslovi za emitovanje digitalnog terestričkog televizijskog signala, čime je precizirano kakav signal treba da su u mogućnosti da prime digitalni TV prijemnici (televizori i set-top-boksovi).

U skladu sa tim uslovima, Ministarstvo će uspostaviti žig garancije „Digital TV“ koji će služiti za označavanje prijemnika, kako bi građani lakše prepoznali proizvode koje mogu da koriste za prijem digitalnog TV signala u Srbiji.

Državna sekretarka Tatjana Matić je istakla da digitalizacija televizije predstavlja proces od velikog značaja za unapređenje sistema javnog informisanja u Srbiji, posebno u kontekstu novih komunikacionih, informativnih i interaktivnih usluga koje će biti dostupne građanima.

Kako je istaknuto, digitalna televizija omogućava bolji kvalitet zvuka i slike, raznovrsnije sadržaje i više televizijskih programa, nove mogućnosti za dvosmernu komunikaciju, televiziju visoke rezolucije, usluge namenjene osobama sa posebnim potrebama. Iz Ministarstva navode da će državi digitalizacija omogućiti efikasnije i racionalnije korišćenje radiofrekvencijskog spektra.

Oslobođeni deo spektra će se koristiti za nove usluge, promociju razvoja tehnologije, unapređenje konkurencije i više mogućnosti za unapređenje stvaralaštva i očuvanje kulturnog identiteta.

Direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (Ratel) Milan Janković procenjuje da bi prodajom tih frekvencija za uvođenje četvrte generacije mobilne telefonije „drzava sigurno obezbedila ne manje od 100 miliona evra javnih prihoda“.

Prvi rok za završetak digitalizacije u Srbiji je bio 4. april 2012. godine, ali je zbog kašnjenja pomeren na 17. jun 2015. godine, do kada bi taj proceš trebalo da bude završen u svim zemljama Evrope.

U poslednje dve godine broj ubijenih ili uhapšenih novinara dramatično je porastao, naveo je Komitet za zaštitu novinara (CPJ) u godišnjem izveštaju. Najviše novinara ubijeno je u Siriji, dok je u Turskoj najveći broj njih uhapšen, navodi se izveštaju „Napadi na medije“ objavljenom u Njujorku.

U izveštaju se „kao rastuća pretnja“ osuđuje i sve opsežnije špijuniranje koje sprovode tajne službe SAD i drugih zemalja. „Poslednje dve godine bile su apsolutno užasne, najgore u istoriji CPJ“, izjavio je direktor komiteta Džoel Sajmon.

U 2013. uhapšeno je 211 novinara, a čak 70 ubijeno, dok je prethodne godine poginuo 21 novinar, a 232 njih je zatvoreno. Sajmon je ocenio da je uzrok ovakvih rezultata oružani sukob u Siriji gde „nema nikakvog poštovanja za rad medija“ i gde su novinari mete ili ginu u razmeni vatre.

Glavni razlog za hapšenje i zatvaranje novinara su optužnice u okviru borbe protiv terorizma. U izveštaju se navodi da za 94 odsto ubistva novinara u 2013. niko nije optužen. Najveće pogoršanje u medijskim slobodama zabeleženo je u Egiptu, pa je tako ta zemlja prvi put u 2013. u samom vrhu liste po broju uhapšenih novinara, a treća po broju poginulih novinara.

Sirija je i dalje najopasnija zemlja za rad novinara, sa više od 63 novinara poginulih od 2011, a samo u protekloj godini poginulo je njih 29. Više od 80 novinara oteto je u toj zemlji od izbijanja sukoba pre tri godine, a samo u 2013. njih 57. U Turskoj je uhapšeno najviše novinara – 40, dodaje se u izveštaju.

Komitet je naveo i da su SAD špijuniranjem „podrile svoju globalnu lidersku poziciju u borbi za slobodu izražavanja i otvorenost interneta“, pogotovo u naporima da se umanji represija i ograničavanje interneta u zemljama poput Kine i Irana.

U Iranu se u zatvorima nalazi 35 novinara, a u Iraku je u 2013. poginulo deset novinara. Kina je treća zemlja po broju zatvorenih novinara – 32 uhapšeno je u prošloj godini, dok je druga zemlja u Aziji po broju uhapšenih novinara Vijetnam, gde je u 2013. zatvoreno njih 18.

U Rusiji „atmosfera u oblasti slobode štampe i izražavanja nije bila tako loša od pada Sovjetskog Saveza“, navodi se u izveštaju CPJ. U Latinskoj Americi – Meksiko, Brazil i Kolumbija nalaze se u deset najgorih zemalja sveta po borbi protiv nasilja nad novinarima. U Venecueli više nema „pouzdanog nezavisnog i kritičkog medija“, zaključuje se u izveštaju Komiteta za zaštitu novinara.

Foto: UNS

Netransparentan i neuređen sistem budžetskog finansiranja medija u Srbiji ugrožava ravnopravan tretman medija i omogućava tzv. „meku“ cenzuru ocenjuje CIMA. Mehanizmi finansiranja medija iz budžeta u Srbiji koriste se za indirektnu, „meku“ cenzuru koju je teško uočiti, a čiji je cilj da se podstakne pozitivno izveštavanje o zvaničnicima i njihovim aktivnostima i kazne kritički nastrojenih mediji, navodi se u istražvanju Centra za međunarodnu pomoć medijima.

U istraživanju koje je u CIMA objavila u saradnji sa Svetskim udruženjem novina i novinarskih izdavača (WAN-IFA), konstatuje se da se javna sredstva dodeljuju na netransparentan način, proizvoljno, bez jasnih i merljivih kriterijuma, javnih procedura i kontrole, što ugrožava konkurenciju u oblasti medija.

„Direktne državne subvencije medijima u državnom vlasništvu koji dobijaju velike svote državne pomoći namenjene medijima, drastično umanjuju slobodu konkurencije u srpskoj medijskoj industriji i sprečavaju razvoj slobodnih, nezavisnih i pluralističkih medija“, navodi se u istraživanju.

U delu istraživanja koje se odnosi na raspodelu subvencija, ukazuje se na neravnopravan položaj dve privatne novinske agencije, Beta i Fonet, u odnosu na državnu agenciju Tanjug, i porede podaci o poslovanju dve najveće agencije, Tanjuga i Bete.

Konsatuje se da su Tanjug i Beta slični po proizvodnji i ukupnim poslovnim prihodima u 2012. godini, ako se izuzmu subvencije državnoj agenciji: Tanjug je imao prihod od 1,05 miliona evra ili 120 miliona dinara, a Beta 980.000 evra ili 112 miliona dinara.

Pritom, Tanjug je dobio i subvencije u vrednosti od 1,8 miliona evra ili 209,5 mliona dinara, navodi se u istraživanju i zaključuje da je državna novinska agencija bila manje produktivna, jer ima više od dva puta više zaposlenih, odnosno 212 naspram 90 zaposlenih u Beti.

U istraživanju se kao problem izdvaja to što u Srbiji ne postoje potpuni i pouzdani podaci o ukupnim javnim sredstvima potrošenim na medije, o izvorima i oblicima finanisranja niti svrsi ili efektima takve budžetske potošnje.

Navodi se da nezvanične procene medijskih organizacija govore o udelu budžetskih sredstava na tržištu medija od 15 odsto do 40 odsto.

U istraživanju se izdvajaju četiri glavna oblika finansijske intervencije države u oblasti medija: subvencije, reklame koje plaćaju državne institucije i javna preduzeća i finansiranje posebnih medijskih usluga i finansiranje medijskih projekta.

U 2012. ukupno 660.000 evra ili 75 miliona dinara je potrošeno na projektno finansiranje medija iz budžeta, što je 20 odsto od subvencija koje su u iznosu od 3,2 miliona evra ili 368 miliona dinara izdvojene samo za četiri medija u državnom vlasništvu – Novinskoj agenciji Tanjug, Međunarodnom radiju Srbija i izdavačkim kućama Panorama i Jugoslovenski pregled.

Pritom, značajan deo državne pomoći medija nije uzet u obzir u zvaničnim propračunima, uključujući reklame koje plaćaju državne institucije i preduzeća, kao i „ugovorne i „posebne usluge“, što, prema procenama medijskih udruženja, vredi dodatnih 20 miliona evra, dodaje se u izveštaju.

Procenjuje se da je udeo državnih sredstava na tržištu reklama između 23 i 40 odsto, ali da je i veći, ako se obuhvate prihodi od pretplate i drugi vidovi državne pomoći.

U istraživanju se navodi da je tržište reklama ograničeno i statično u Srbiji i da ne može da obezbedi opstanak medija, a da većina medija opstaje zahvaljujući jeftinoj produkciji, malim platama za zaposlene i državnoj ili privatnoj finansijskoj pomoći.

„To snažno ukazuje da tržišna kretanja nisu ključni faktor koji određuje sudbinu srpskih medija i da profit često nije glavna korist koju očekuju vlasnici medija i finansijeri“, navodi se u izveštaju i dodaje da je tržište reklama u protekle tri godine u Srbiji u proseku vredelo godišnje 170 miliona evra ili 19 milijardi dinara.

U izveštaju se predlaže se da se sva državna sredstva za razvoj i podršku medijima uplate u opšti fond za medije koje bi nadzirala nezavisna komisija, kao i da se sva državna sredstva za medije dodeljuju na javnim konkursima.

Takođe se preporučuje da se budžetsko finansirnaje usredsredi na projektno finansiranje i posebno na kofinansirenje novih programa i naglašava da pritom svi ugovori moraju sadržati odredbe u kojima se jasno vlastima zabranjuje da se mešaju u uređivačku politiku.

Ocenjuje se da je potrebno revidirati propise o reklamiranju, tako da se uvedu stroge kazne za državna tela i zvaničnike koji krše zabranu korišćenja državnih sredstava za ličnu promociju ili promociju političkih interesa.

Ističe se da je potrebno što pre primeniti preporuke iz Medijske strategije donete još 2011. godine kako bi se uredila oblast medija u Srbiji.

Foto: UNS

Regionalna televizija Kanal N1 počinje da radi početkom 2014. i emitovaće celodnevni informativni program na području Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Kako je saopšteno, N1 će kao regionalni partner kompanije CNN emitovati program iz tri centra u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu, kao i iz lokalnih centara smeštenih po gradovima celog regiona, a program će moći da prati više od 15 miliona gledalaca u tri zemlje.

Glavni finansijski investitor kanala N1 je Junajted grupa (United Group), „pay TV“ platforma prisutna u jugoistočnoj Evropi, koja obuhvata i kablovskog operatora SBB, operatore Telemać Slovenija i Telemah BiH, kao i regionalnu satelitsku platformu Total TV. Sporazum o saradanji sa kompanijom Turner Broadcasting System Europe Limited, koja je vlasnik kanala CNN International, omogućio je kanalu N1 da postane eksluzivni partner CNN-a u regionu.

Direktor Kanala N1 i direktor programa za sve tri zemlje biće bivši novinar CNN Brent Sadler, dugogodišnji međunarodni dopisnik CNN i bivši dopisnik sa Bliskog istoka za ITN.

„N1 će razvijati svoj specifičan sadržaj, baziran na vestima iz regiona, o kojima ćemo izveštavati iz sva tri glavna grada istovremeno. To će biti veoma inspirativan zadatak. Saradnja sa CNN-om donosi nam dragoceno iskustvo u oblastima novinarstva, uredništva i pravljenja programa“, rekao je Sadler. 

Kanal N1 će emitovati i odabrane programe CNN-a, prevedene na lokalne jezike.

Viši savetnik Junajted grupe i bivši ambasador SAD u Srbiji i Kameron Manter rekao je da je početak rada te regionalne televizije „važan korak u integraciji regiona u EU“ i u prihvatanju njenih visokih standarda za kanale sa celodnevnim informativnim programom.

„Veoma smo uzbudeni što učestvujemo u kreiranju kanala N1,“ rekao je Manter.

Kanal N1 tvrdi da će gledaocima pružati „najnovije, tačne i nezavisne vesti“.

„N1 će postati simbol za pouzdane vesti 24 časa dnevno. Naša najsavremnija tehnologija i tim posvećenih profesionalaca odrediće buduću reputaciju N1 kanala, odnosno poverenje gledalaca,“ rekao je Sadler.

CNN će kanalu N1 pružati konsultantske usluge, vrsiće obuku kadrova i operativnu podršku za period do početka emitovanja programa i posle toga, što podrazumeva uredničku i tehnološku obuku za kadrove N1 kanala u centrali CNN-a u Atlanti.

„Profesionalizam, urednicka nezavisnost i kreativno, odgovorno i osvešćeno izveštavanje su veoma visoki kriterijumi rada koje će postaviti kanal N1“, rekao je Sadler.

Sadler je istakao da će u okviru cele mreže biti primenjene „striktne uredničke smernice za tačno i nepristrasno izveštavanje“.

Tekst je objavila novinska agencija BETA.

Foto: mashable.com