Cenjeni novinari iz francuskog onlajn lista Medijapart, koji se izdržavaju iz pretplate, smatraju da su informativni sajtovi koji nude besplatni sadržaj trojanski konj koji uništava vrednost novinarstva.

Petak 18 sati, redakcija informativnog onlajn lista Medijapart pretvara se u studio. Razgovor o krizi u Grčkoj, koji se emituje direktno na sajtu, prati oko 600.000 posetilaca.

Medijapart je laboratorija onlajn novinarstva. Dostupan je samo na internetu i njegov sadržaj se plaća – jedan evro za 15 dana (poređenja radi, dnevni list Mond košta 1,5 evra), mesec dana je devet evra, a godišnja pretplata je 90 evra. Emisije uživo, koje su uvedene krajem prošle godine, besplatne su, i imaju veliki uspeh – zabeleže i do milion i po poseta, što je način da se privuku novi pretplatnici. Od početka godine njihov broj je skočio sa 58.000 na 70.000.

„Kada smo počeli 2008. godine imali smo 3.000 pretplatnika. Dve godine kasnije prestali smo da gubimo novac, a od 2011. godine smo profitabilni”, kaže Edvi Planel, osnivač Medijaparta i jedan od najuticajnijih novinara u Francuskoj. Na čelu redakcije Monda bio je od 1996. do 2004. godine, kada je podneo ostavku zbog neslaganja sa direkcijom. Naredne godine je dobio otkaz, nakon 25 godina provedenih u tom dnevnom listu.

Medijapart je osnovao sa kolegama iz Monda i Liberasiona, listovima leve orijentacije, koji su delili njegovu analizu medijske situacije.

„Stvorili smo Medijapart kako bismo odbranili novinarstvo od političke i ekonomske moći. Kriza je dovela do toga da novinari više ne odlučuju o budućnosti medija. Privatne medije kontrolišu industrijalci, trgovci oružjem, bankari, razni biznismeni koji nemaju nikakve veze sa našom profesijom i sa kojima postoji sukob interesa. U javnom medijskom servisu došlo je do velike regresije za vreme predsednika Nikole Sarkozija koji je sam imenovao direktore”, objašnjava Planel.

Drugi razlog za osnivanje Medijaparta jeste digitalna revolucija. „Hteli smo da pokažemo da novinarstvo nije poraženo sa internetom, već da treba da iskoristimo numeričku revoluciju i da iznova osmislimo našu profesiju”, kaže dugogodišnji urednik Monda.

„Numerička revolucija, kao nekad industrijska, uništava stare vrednosti i stvara nove. Prelazak na internet ukida tri troška, za papir, štampu i distribuciju, što znači da je ovaj novi medij rentabilniji. Numerička forma podrazumeva stalnu vezu sa tekstom, sa dokumentima, čitaocima, sa kretanjem informacija”, objašnjava Planel.

Za četiri godine Medijapart je postao vodeći francuski informativni sajt koji se finansira isključivo od pretplate. Većinski akcionari su novinari koji u njemu rade, što znači da imaju potpunu kontrolu nad sadržajem koji se objavljuje.

„Ključ poverenja je u nezavisnosti. Ljudi kažu: ’Čitam ih, iako se ne slažem uvek sa njima, ali znam da su nezavisni. A nezavisnost ima cenu’”, kaže Planel.

Za njega i njegove kolege koji su se upustili u rizik neizvesnog tržišta digitalnih informacija, informativni sajtovi koji nude besplatan sadržaj izdržavajući se od reklama jesu trojanski konj koji uništava vrednost novinarstva nudeći jednoobrazni i pojednostavljeni sadržaj.

„Ljudi kupuju našu informaciju zato što je korisna, kvalitetna, zato što nije zagađena reklamama, zato što njen cilj nije da poveća prodaju. Nije, dakle, površna, niti podložna diktatu trenutnog”, kaže Panel.

„Pošli smo od uverenja da ćete pronaći publiku koja je spremna da plati za kvalitetnu informaciju koju drugi nemaju. To se i obistinilo”, kaže Fransoa Bone, suosnivač Medijaparta, koji je nedavno boravio u Beogradu. Medijapart je stekao reputaciju otkrivanjem političkih i finansijskih afera koje su značajno uzdrmale vlast bivšeg predsednika Sarkozija.

Istraga afere „Betankur“, koja je na videlo iznela veze krupnog kapitala i finansiranja stranke na vlasti, afera „Karači“, koja  je otkrila složen sistem međunarodne korupcije u koju su umešani najviši predstavnici francuske države, nesrazmerni troškovi poslanika, objavljivanje dokumenta koji otkriva da je Gadafi finansirao Sarkozijevu predsedničku kampanju 2007. godine, neke su od zasluga novinara Medijaparta kojima su skrenuli pažnju javnosti. Zbog ove poslednje afere, koja je objavljena pred drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj, bivši šef države je tužio Medijapart, na šta je redakcija odgovorila protivtužbom.

Bone smatra da je kriza u novinama kriza uredničke ponude. „Ljudi sve manje kupuju novine zato što ne nalaze svoj interes u njima. Naša publika su oni koji su prestali da kupuju štampana izdanja dnevnih novina, jer nalaze da su previše skupa, previše konformistička, dosadna”, kaže ovaj dugogodišnji urednik u Mondu i dopisnik ovog lista iz Moskve.

Veliki broj čitalaca Medijaparta živi u unutrašnjosti zemlje, gde je teže doći do štampanih izdanja. „Mnogo je onih koji nastavljaju da kupuju regionalne listove, a nacionalne i međunarodne teme koje ih interesuju nalaze kod nas. To su ljudi koji su dobro informisani, koji prate i druge informativne sajtove, besplatne, ali koji su izabrali Medijapart zbog informacija koje ne mogu da nađu na drugim mestima”, smatra Bone koji  se seća kako su im u početku govorili da internet „ne trpi” duže tekstove.

Pokazalo se da je to još jedna zabluda. Digitalna forma je omogućila objavljivanje dužih tekstova, sa ozbiljnim sadržajem, koji su obogaćeni pratećim dokumentima, arhivom, audiovizuelnim formama, i otvaraju nove mogućnosti za produbljivanje teme kroz dovođenje u vezu sa drugim člancima i razmenu mišljenja sa čitaocima.

„Ova participativna dimenzija nas obavezuje da se bavimo svojim poslom. Dužni smo da diskutujemo sa našim čitaocima, da im objasnimo kada nešto ne razumeju, kada se ne slažu. Naš posao nije da iznosimo stavove. Mi imamo stavove, mi novinari, kao i svi građani, ali to nije privilegija novinara. Sa internetom građani mogu da iznesu svoje mišljenje, novinari im nisu potrebni”, objašnjava Planel.

Jedna od velikih prednosti koju imaju novinari Medijaparta jeste vreme koje im je na raspolaganju za istraživanje. Na aferi o Gadafijevom finansiranju Sarkozijeve kampanje dvojica novinara su radila deset meseci, dok je za aferu „Karači“ bilo potrebno dve godine.

Karl Laske, nekadašnji novinar Liberasiona koji je od prošle godine u ekipi Medijaparta, istraživao je interese bivšeg predsednika Sarkozija u Libiji.  „U Liberasionu nije bilo prostora za istraživačko novinarstvo, prioritet je bio na reportažama. Ovde je glavni cilj pronalaženje ekskluzivne informacije”, kaže Laske.

On objašnjava da je tokom devedesetih godina prošlog veka, kada su državom upravljali predsednik iz redova levice i premijer iz suparničkog tabora, bilo više prostora za istraživačko novinarstvo. Nakon što se desnica učvrstila na vlasti, situacija se promenila.

„Kada se vlast ne deli, politički pritisak je veći i oni koji vode novine izbegavaju sukob sa vlastima”, kaže bivši novinar Liberasiona, a kao  primer navodi svoje poslednje istraživanje. „Prošlog septembra smo saznali da su Sarkozijevi prijatelji kupili kuće od novca stečenog korupcijom u Kolumbiji. Niko nije otišao da to istraži. Mi smo otišli krajem novembra i prvi objavili priču. Zašto to nisu uradili drugi mediji koji su imali ovu informaciju?”, pita se Laske.

Jedan od ključnih razloga jeste to što su finansirani od države. Redakcija Liberasiona, u kojoj je Laske proveo skoro dvadeset godina, otpustila je 150 novinara u poslednje četiri godine. Od 14 miliona evra koliko je list dobio od države, prošlu godinu su završili sa dobitkom od 300.000 evra. To znači da je dovoljno da i najmanja subvencija bude ukinuta pa da list uđe u gubitke.

Laske kaže da je za razliku od teške mašinerije Liberasiona, u kojoj je proces odlučivanja o nekoj temi dugačak i spor, u Medijapartu donošenje odluke pojednostavljeno jer je ekipa manja.

„Medijapart je pokazao da novinarstvo stvara vrednost. U trenutku velike krize u novinarstvu, krize medijskih kuća i stare industrije informacija, pokazali smo da naša struka može da stvori vrednost, kreira poslove, plate, preduzeće, i da to bude održivo. To je lekcija koja je svima korisna”, poručuje Planel.