Uprkos opštoj hibridizaciji žanrova u novinarstvu, intervju opstaje u „Politici”, ali se onlajn izdanje ovih novina još ne može nazvati pravim veb novinarstvom.

Intervju se kao novinarski žanr u dnevnom listu „Politika“, u analiziranim brojevima u periodu od 6. do 12. februara 2012. godine, najpre javlja u klasičnom obliku intervjua pitanje-odgovor, i to najčešće u političkoj, ekonomskoj i kulturnoj rubrici „Politike“.

U političkoj rubrici to su najčešće intervjui sa domaćim političarima, visokim stranačkim funkcionerima, ambasadorima. Koliko je intervju kao novinarski žanr važan za redakciju „Politike“ pokazuju i primeri objavljivanja intervjua na naslovnim stranama u analiziranom periodu. Tako intervju sa francuskim ambasadorom počinje na naslovnoj strani, a završava u političkoj rubrici, dok se 12.2. na naslovnoj strani objavljuje početak intervjua u formi pitanje – odgovor sa Andjelinom Džoli, rediteljkom filma „U zemlji krvi i meda“, a nastavlja se u kulturnoj rubrici ovog broja. „Politika“ neguje intevju kao novinarski žanr iz kojeg čitaoci mogu da se informišu o temama i stavovima relevantnih sagovornika koji nisu često eksploatisani i čiji odgovori pružaju dublji uvid, ili sasvim novi uvid, u teme iz kulture, a koje nisu deo svakodnevice..

Intervju u formi pitanje – odgovor karakterističan je i za sportsku rubriku „Politike“, ali nije striktno u funkciji sportskih događaja, već pre svega ličnosti koje su obeležile određene periode, šampionate ili takmičenja. Najveći i najrelevantniji intervju u ovoj formi „Politika“ objavljuje 9.2. pod naslovom „U sportu nije bitno koje si rase i vere“ sa svetskim prvakom u tenisu, Novakom Đokovićem. I po sadržini i po formi, ovaj intervju je ekskluzivan, informativan, relevantan i daje pregršt informacija o uspesima ovog tenisera, a vešta novinarska pitanja o teniserovim emocijama kada je osvajao šampionate daju dublji uvid ne samo u širi kontekst, već i u ličnu, odnosno privatnu sferu Đokovića, dakle sveobuhvatne informacije koje nemamo tako mnogo prilike da čujemo u njegovim oficijelnim izjavama u medijima.

Ako pogledamo formu intervjua kao žanra u onlajn izdanju „Politike“ (www.politika.rs) , ona se ne razlikuje mnogo u odnosu na štampano izdanje. Od naslovnog bloka, preko fotografije kojom se prikazuje osoba koja se intervjuiše, do pitanja i odgovora – u elektronskom izdanju je sve isto kao u štampanom. Dakle, spoljna i unutrašnja struktura žanra nisu se promenile u odnosu na prirodu medija kojim se prenose. Jedna od karakteristika koja razlikuje ova dva izdanja primećuje se u rubrici „Kultura“, gde se u onlajn verziji „Politike“ u donjem desnom uglu pod odvojenim odeljkom „Intervjui“ nalaze linkovi za najnovije, hronološki poređane, naslove intervjua objavljenih i u štampanom i u onlajn izdanju.

U intervjuima objavljenim na veb sajtu „Politike“ nema dodatnih informacija u odnosu na tradicionalno izdanje. Jednom objavljen tekst se više ne ažurira. Dakle, intervjui su i sadržinski i po formi identični onima u štampanom izdanju, nema mogućnosti linkovanja u samom tekstu, osim sa glavnog naslova na tekst u celini, a tekstovi su prelomljeni tako da omogućavaju veću preglednost u odnosu na štampano izdanje. Međutim, intervjui na sajtu „Politike“ mogu da se „šeruju“, odnosno da ih čitalac preporučuje za čitanje na društvenim mrežama, poput Facebook-a i Tweeter-a. Ovo je važna odlika onlajn novinarstva, zato što omogućava da se dobar intervju preporuči i onoj publici koja možda ne bi koristila „Politikino“ onlajn izdanje kao izvor informacija. Drugi važan element u formi intervju kao žanra koji ga razlikuje u odnosu na štampano izdanje jeste mogućnost ostavljanja komentara ispod teksta.  Dakle, čitaoci onlajn intervjua mogu odmah da pošalju svoje komentare, koji se objavljuju hronološki na stranici na kojoj je tekst objavljen, tako da je ovom vrstom interakcije i dvosmerne komunikacije koju nudi internet velika razlika u odnosu karakter štampe kao mas-medija. I to je zapravo jedna vrsta dijaloga koju omogućava veb novinarstvo – dijalog publike i sa tekstom i sa autorom – i u tome se prepoznaje njegova komunikacijska uloga, ali i promena koju donosi priroda samog interneta kao medija u spoljašnjoj i unutrašnjoj strukturi intervjua kao žanra.

Analiza intervjua u onlajn izdanju „Politike“ pokazuje da novinari ne pišu intervjue za objavljivanje na vebu. U intervjuu vođenom za potrebe istraživanja sa urednicom „Politike Online“ Tatjanom Petrović, potvrdili smo ovu kritičku analizu činjenicom da u veb redakciji ove novinske kuće radi petoro novinara i da oni ne pišu tekstove namenjene za onlajn izdanje. Novinari ne prate određene sektore i elektronsko izdanje se oslanja na sadržaj iz štampanog, prenoseći taj sadržaj na veb, uz dodatak aktuelnih vesti koje objavljuju novinske agencije. „Ne pravim apriori razliku između žanrova. Događaj i tema određuju da li ćemo se opredeliti za intervju ili reportažu“, kaže Tatjana Petrović, urednica „Politike Online“. Ona smatra i da se štampano izdanje „Politike“ razlikuje od konkurentnih dnevnih listova, i da se po istim odlikama razlikuje i njeno online izdanje. „Posebno sam ponosna na rubriku Moj život u inostranstvu, posvećenu našim ljudima u svetu“, kaže urednica „Politike Online“.

Tvrdnja da se u „Politici Online“ ne pravi razlika između žanrova iziskuje dodatnu kritičku analizu sa stanovišta i teorije i prakse onlajn novinarstva. Naime, za ovu vrstu medija urednici su oni koji određuju dužinu priče i naslovne blokove (što su spoljne karakteristike žanra), ali i utiču na konačnu strukturu i samu kompoziciju teksta (što su unutrašnje karakteristike žanra) – dakle i te kako utiču na određenje žanra u kojem će se jedan tekst pojaviti u javnosti, odnosno na vebu. Onlajn urednici, po pravilu, odlučuju o izgledu naslovne strane, organizovanju stranica,  o postavljanju i funkcionalnosti linka (u sam tekst, na kraj teksta) i o sadržaju priče.  Primetno je da Politika svakodnevno menja izgled naslovne strane u onlajn izdanju, kao i u štampanom, ali da se u posebnim rubrikama stari tekstovi, dakle intervjui, odmah arhiviraju i moguće ih je ponovo pročitati samo korišćenjem elektronske arhive ako znamo datum objavljivanja, ili eventualnom pretragom putem linka  „Povezani tekstovi“ s obzirom na temu samog teksta.

Dakle, onlajn urednici imaju veliku ulogu u određivanju oblika novinarskog izražavanja i u samom njegovom sadržaju. Kada govorimo o intervjuu, elementi koji bi doprineli ne samo privlačenju pažnje publike, već i njegovoj prezentaciji s obzirom na prirodu medija putem kojeg se prenosi, onda bi uz tekst trebalo postaviti i  nekoliko adekvatnih fotografija, čak audio ili video zapisa samog intervjua, koji bi u funkciji onlajn forme svakako doprineli samom sadržaju.

Razlike između intervjua u štampi i na vebu odnose se isključivo na spoljne karakteristike samog žanra – naslovi u štampanim izdanjima se onlajn koriste istovremeno kao linkovi, a podnaslovi kao lidovi, što nije u skladu sa prirodom medija putem kojeg se intervjui prenose čitaocima. Vizuelno ogoljeni, zbijenog teksta i bez mnogo grafičke podrške, intervjui u onlajn izdanjima nemaju mnogo izgleda da privuku nove čitaoce. Ono što im je ipak prednost u odnosu na štampanu verziju je njihova intertekstualnost i metatekstualnost koje se ogledaju u formama koje nisu dostupne čitaocima tradicionalnog izdanja – linkovima „Povezani tekstovi“ i „Ostavite komentar“ internet kao medij nudi ne samo tematsko povezivanje sa sličnim tekstovima, već i mogućnost da publika
konstruiše značenje teksta na osnovu povezivanja sa onim tematskim celinama na koje ih intervju kao izvor informacija navodi. Zatim, mogućnost kreiranja sopstvenog teksta kao celine u komentarima ispod objavljenog intervjua čitaocima omogućava da daju svoj feedback i da u interaktvnoj formi zapravo vode dijalog i sa tekstom i sa autorom. To menja i formu samog intervjua u onlajn izdanju, jer dodavanjem ovih elemenata dobija na svojoj neposrednosti sa publikom, pa preko svoje dijaloške forme ostvaruje i dijalog sa čitaocima.