Tragedija koja je zadesila selo Veliku Ivanču pokraj Beograda, kada je meštanin ubio 13 komšija, inspirisala je poslednjih dana štampane medije u Srbiji na potpuno senzacionalističko izveštavanje o događaju, pri čemu su prekršeni i dalje se grubo krše svi profesionalni i etički standardi, ali i pravo na zaštitu privatnosti.

Tabloidi, ali i pojedine uticajne novine, ovih dana pune strane fotografijama žrtava, ispovestima komšija i rođaka, skandaloznim naslovima, objašnjenjima, „stručnim“ analizama, otkrivanjem „odgovornih“, prenosima sahrana… Sagovornici Danasa ocenjuju da je jedini pravni lek da pojedinci i žrtve takvog izveštavanja pokrenu postupke protiv određenih medija.

Novinarka i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skroza kaže za Danas da su mediji poslednjih dana, izveštavajući o tragediji u Velikoj Ivanči, „pregazili“ sva moguća pravila elementarne ljudske pristojnosti i profesionalne etike. Ona dodaje da najviše pogađa segment priče o devojci koja je u pojedinim medijima označena „indirektnim krivcem masakra“ time što je objavljeno da je bila devojka sina počinioca zločina i da je navodno prostitutka.

„To je sve na nivou trača, a mediji su to zgrabili na surov i bezosećajan način. Objavivši njenu fotografiju i ime i prezime, prekršili su njeno pravo na privatnost za mnogo godina unapred. Nije posao medija da istražuju zašto se dogodilo to što se dogodilo, niti da konsultuju „stručnjake“ i traže krivca”, objašnjava Skroza.

Ona ocenjuje da su u „neverovatnim pričama o zločinu“ uglavnom prednjačili štampani mediji i to ne samo tabloidi, već i oni koji pretenduju na to da predstavljaju ozbiljne i uticajne novine. Kako navodi, problem u celoj priči bilo je i ponašanje novinara na terenu, koji su upadali ljudima u kuće kako bi uzeli izjave. „Nije pristojno maltretirati ljude, mora da postoji granica“, napominje naša sagovornica. Prema njenim rečima, novinari su očigledno zaboravili šta je njihov posao – javni interes.

“Da li je javni interes teorija da je drekavac najavio tragediju? Da li je javni interes priča kako je porodica počinioca zločina prokleta? Ili da se devojka nepoznata javnosti proglasi odgovornom za tragediju? Da li je javni interes da u novinama imamo prenos sahrane? To nikako nije naš posao”, naglašava Skroza.

Način izveštavanja o ovom tragičnom događaju, kako navodi, školski je primer „gaženja profesionalne etike“, što se ničim ne može opravdati. Skroza smatra i da bi povodom ovakvog ponašanja medija trebalo da reaguju, pre svih, Ministarstvo kulture i informisanja, zaštitnik građana, novinarska udruženja, ali i nevladin sektor. Savet za štampu, podseća, može da reaguje jedino ukoliko stigne žalba na konkretno izveštavanje konkretnog medija.

“Mediji u potrazi za tiražom znaju da pređu granice profesionalne etike i da iznošenjem, pa i slobodnim interpretiranjem ličnih i porodičnih prilika, ponekad koristeći nečiju nesmotrenost ili nenaviknutost na medijsku pažnju, nanesu bol, štetu ili čak ugroze ljude o kojima pišu. Najbolje je da na to paze i sankcionišu sami novinari i njihova profesionalna udruženja, jer mešanje državnih organa često ima efekte „slona u staklarskoj radnji“, kaže Saša Janković, zaštitnik prava građana. On dodaje da je zajedno sa poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubom Šabićem i oba nacionalna novinarska udruženja, već apelovao na urednike i novinare da poštuju dostojanstvo onih o kojima pišu. „Jer, ako ništa drugo, to čuva i njihov profesionalni integritet i dostojanstvo profesije kojoj pripadaju“, ističe Janković.

Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da je ovih dana primilo više poziva, pisama i pritužbi građana i kolega novinara na račun izveštavanja beogradskih medija o zločinu počinjenom prošle sedmice u selu Velika Ivanča.

„UNS deli ogorčenje dobrog dela javnosti zbog toga što je izveštavanje o masovnom ubistvu proizvelo masovno kršenje Kodeksa novinara Srbije i upozorava da tabloidi već danima zloupotrebljavaju šok i nevericu građana, odnosno njihovu potrebu da saznavanjem brojnih pojedinosti u vezi sa zločinom dokuče kako je tako nešto uopšte moglo da se desi. Kodeks zahteva od urednika i novinara da prilikom izveštavanja o nesrećama i tragedijama u kojima ima stradalih vode računa o duhu saosećanja i diskrecije, kao i da izbegavaju spekulacije i prenošenje nedovoljno proverljivih stavova“, navodi UNS.

U UNS podsećaju da novinari imaju i zakonsku obavezu da poštuju pretpostavku nevinosti. „Te odredbe Kodeksa, ali i mnoge važeće društvene norme, izvrgavaju se ruglu ogromnim naslovima u kojim se spekuliše o pobudama monstruma, o ulozi navodne kurve, o tobožnjem genu zla, o izmišljenim događajima iz 17. veka, o astrološkim besmislicama…“, napominje se u saopštenju UNS.

Advokat Slobodan Kremenjak kaže za Danas da je ta oblast uređena Zakonom o javnom informisanju i Kodeksom novinara Srbije, kao i da bi, s pravne tačke, pojedinci mogli da tuže medije za kršenje prava na privatnost. „U slučaju da se prekrši pravo maloletnika, onda bi moglo i Ministarstvo kulture da reaguje“, navodi Kremenjak.

I docent Pravnog fakulteta Union Saša Gajin objašnjava za Danas da je potrebno da žrtve izveštavanja medija same preduzmu korake u zaštiti svojih prava. „Građani uglavnom ne koriste mehanizme pravne zaštite, a mogli bi makar da se obrate Savetu za štampu ili zaštitniku građana“, navodi Gajin.

Tekst je prvobitno objavljen u dnevnom listu Danas, 16. aprila 2013.

Foto: UNS