Rezultati monitoringa domaćih medija tokom predizborne kampanje, koji se sprovodi u okviru projekta „Media Trends“ Fondacije Konrad Adenauer, ukazuju na sve slabosti domaćih medija. Pristrasno izveštavanje, autocenzura i odsustvo “velikih tema” obeležile su proteklu kampanju, apsolutna samopromocija bio je jedini cilj političkih stranaka, a za odsustvo konstruktivne rasprave veliku odgovornost snose i sami mediji.

ŠTAMPA

Medijski monitoring Fondacije „Konrad Adenauer“ pokazao je da se štampani mediji tokom predizborne kampanje nisu bavili „velikim temama“, kao što su ekonomija, privreda, evropske integracije, Kosovo i penzioni fondovi, a čak i kada su pojedini političari pokretali takve teme, mediji nisu izlazili iz okvira političke propagande. Umesto „pretresanja“ političkih programa i kritičkog odnosa prema predizbornim obećanjima, najveći broj štampanih medija je blagonaklono izveštavao građane o aktivnostima i ciljevima političkih stranaka koje favorizuje. Tako su dnevni listovi Blic i Press bili vidno pristrasni i mnogo više prostora posvećivali Demokratskoj stranci nego ostalim učesnicima na izborima, a najilustrativnije je praznično izdanje Blica za 30. april i 1. maj, u kojem su od ukupno četiri stranice posvećene političkim temama, sve četiri bile rezervisane za DS (na dve je objavljen intervju s Borisom Tadićem), dok su drugi učesnici na izborima „dobili“ samo kratke stubačne vesti.

Novinarka i članica monitoring tima, Tamara Skrozza, kaže da izveštavanje dnevnih novina tokom predizborne kampanje upućuje na zaključak da važnih tema suštinski nije ni bilo. „Vidno odsustvo važnih tema bilo je najvidljivije u intervjuima u kojima se pažnja posvećivala jedino izbornim prognozama i postizbornim računicama. Od svih objavljenih intervjua u šest dnevnih novina, tri intervjua su dobila najniže ocene, dok su ostali ocenjeni kao prepuni opštih mesta i osrednje upotrebne vrednosti. Mlade, kao važan segment društva, političari u štampanim medijima skoro i da nisu pominjali, niti su ih mediji na to podsećali“, kaže Skrozza.

Primeri dobre prakse uočavaju se u dnevnom listu Danas, koji izbalansiranim izveštavanjem čitaocima pruža mogućnost da se upoznaju sa programima svih stranaka, bez favorizovanja bilo koje političke opcije. Tako su, primera radi, u izdanju od 3. maja na stranicama posvećenim izborima predstavljeni programi svih stranaka, njihov izborni budžet, broj članova, broj poslaničkih mesta u prethodnom sazivu parlamenta i druge relevantne informacije. Većina štampanih medija se u predizbornom periodu ipak pretvorila u neku vrstu javne arene, ponekad i sredstvo borbe, pa nisu našli ni vremena ni prostora za teme koje su svakom građaninu Srbije od životne važnosti.

TELEVIZIJA

Monitoring šest domaćih televizija (RTS, Pink, TV B92, Prva, RTV i Studio B) pokazao je dominaciju negativne kampanje, inertnosti novinara i izražene autocenzure. Profesor na Fakultetu političkih nauka i član monitoring tima, Miroljub Radojković, kaže da su novinari u autorskim informativnim emisijama zanemarivali svoju kontrolnu ulogu i najčešće izbegavali neugodna pitanja.

„Ponašanje novinara potvrdilo je još jednom ocenu da je profesija uplašena, bez moći i ugleda, i da je inertnost novinara izraz autocenzure prema postojećoj i preventivne autocenzure prema budućoj vlasti“, kaže Radojković. On ističe i da je negativna kampanja bila sve intenzivnija kako smo se približavali samim izborima i da je prerasla u najveću negativnu kampanju do sada.

Kada je o oglašavanju reč, monitoringom televizije je utvrđeno da su najveći broj reklama imale Demokratska stranka i Srpska napredna stranka, a slede Ujedinjeni regioni Srbije i Liberalno-demokratska partija. Negativne reklame su prvi put potpisivane od strane partija, a uočeno je i da se na negativnu kampanju konkurenata odgovaralo u veoma kratkom roku, te su se u toku kampanje kreirali spotovi kao odgovor na napade političkih oponenata. Debatovanje u emisijama posvećenim izborima bilo je svedeno na vrlo površan nivo, a novinari su neretko podsećali na moderatore ostavljajući tako građane bez odgovora na suštinska pitanja.

ONLINE 

Predizborna kampanja se prvi put vodila i na društvenim mrežama, ali se na osnovu aktivnosti partija u online sferi može zaključiti da su partije zaboravile na one zbog kojih su i prisutne u novoj političkoj areni. Monitoring online medija pokazuje da su stranke na internetu, baš kao i na tradicionalnim medijima, imale samo jedan cilj – promociju sopstvene političke partije i stranačkih ideja, bez namere da se građanima omogući uticaj na konkretne političke odluke.

Najilustrativniji pokazatelj kakvu online kampanju su vodile političke stranke predstavljaju podaci koji otkrivaju na koga se odnosi sadržaj koje su stranke plasirale na društvenim mrežama, pa se tako udeo sadržaja koji se odnosi na sopstvenu stranku na Fejsbuku kreće u rasponu od 61 do čak 91 odsto (SNS 61%, URS 72%, DS 85%, DSS 88%, SPS 90%, LDP 91%). Na građane se istovremeno odnosi minimalan udeo stranačkih objava, koji je samo u slučaju Ujedinjenih regiona Srbije bio dvocifren (14%), dok su sve ostale partije imale manje od 10 odsto takvog sadržaja (SPS 8%, SNS 7%, DS 4%, DSS 2%, LDP 2%).

Iako je Tviter znatno pogodniji za direktnu komunikaciju sa građanima, ni stanje na ovoj društvenoj mreži nije mnogo bolje, jer i na njoj po pravilu dominira sadržaj koji se odnosi na sopstvenu stranku, potencira se promocija lidera i visokih stranačkih funkcionera, dok građani vrlo retko zaslužuju centralno mesto u stranačkim objavama. Tako se svi tvitovi na stranici DSS-a odnose isključivo na tu partiju, sledi LDP sa 88%, a potom i SPS (84%), DS (77%), URS (74%), dok je jedino SNS manje od polovine sadržaja posvetio samopromociji (47%).

Kompletni rezultati monitoringa online medija otkrivaju i da je, za razliku od tradicionalnih medija, na društvenim mrežama dominirala pozitivna kampanja, kao i da je u najvećem broju slučajeva sadržaj koji se objavljuje kreiran upravo za potrebe online kampanje.

Tako još jedna predizborna kampanja potvrđuje sve nedostatke domaćih medija, od netransparentnog vlasništva do političkih uticaja. Iako su pogubne posledice tih nedostataka evidentne i u vanizbornom periodu, u toku predizbornih kampanja svi nedostaci dolaze do punog izražaja. “Psi čuvari” se transformišu u političke agitatore, stranke ubiraju plodove prethodne “pomoći” medijima, a “javni interes” ostaje u prošlosti izgubljen pojam.