Prve moderne srpske novine

28. oktobar 2012. • Novinarstvo • by

O Peri Todoroviću, prvom srpskom “svetskom“ novinaru i publicisti i njegovim “Malim novinama (1888 – 1903)“, prvom modernom listu u Srbiji, istraživanje je tokom škole 2011/2012.godine obavilo 12 studenata master klase Žurnalizam i komunikologija,  Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

U istraživanju kojim su rukovodile prof. dr Neda Todorović i docent dr Sanja Domazet, studenti su istraživali više tema koje se odnose na kontroverznu i nadasve zanimljivu ličnost ovog novinara, pisca, političara, ratnog dobrovoljca: biografiju Pere Todorovića, preuzimanje i uređivanje „Malih novina“, prvog srpskog modernog, dnevnog lista, analizirani su oblici novinarskog izražavanja u ovom listu,  oglašavanje u „Malim novinama“, kao i šaljive strane koje su u ovim novinama redovno objavljivane.

Studenti su analizirali i komleksnu ličnost Pere Todorovića kao novinskog urednika, romanopisca, feljtoniste, kao i evoluiranje grafičkog dizajna „Malih novina“ tokom 15 godina njihovog izlaženja. Analizirana je i publicistička delatnost ovog autora, kao  i njegova memoarska proza. Jedan od zaključaka bio je da je  u Srbiji,  kao i u drugim zemljama Evrope, nastanak dnevne štampe usko povezan sa politikom i političkim prilikama. Iako su nekoliko decenija pre ”Malih novina” počeli da se pojavljuju prvi časopisi i prve novine, njihovo izlaženje bilo je periodično ili neredovno, a novine ili su bile glasila političkih partija ili su tematski bile uskostručne. Tek pojavom ”Malih novina” Pere Todorovića može se govoriti o začetku moderne dnevne štampe. Sadržaj je u ovim  novinama bio raspređen po rubrikama, a novine su prema zamisli vlasnika, urednika i autora, Pere Todorovića,  bile namenjene široj javnosti (dostigle su tiraž od 30 000 primeraka).  Analizom  rubrika “Malih novina“,  iz više uglova,  praćen je začetak i razvoj modernog novinarstva u Srbiji i uticaj koji je na to imao njihov duhovni otac.

Pera Todorović je, sudeći prema zaključcima vezanim za istraživanje njegove ličnosti i dela, bio vrlo kompleksna, kontroverzna ličnost, što se može zaključiti iz nevelike literature, posvećene njegovoj ličnosti. Bio je dete iz imućne trgovačke porodice, ali siromašan;  bio je ostrašćeni antimonarhista, a zatim monarhista;  sledio je socijalističke ideje Svetozara Markovića, a bio je  saradnik Nikole Pašića; zbog svog društvenog angažmana nekoliko puta našao se i na ivici smrti, zatvaran i progonjen.  Bez obzira na različlita tumačenja njegove ličnosti, uvek je bio novinar, pisac i političar. To su tri profesije koje su obeležile njegov život i koje su se često preplitale. Svakako, Pera Todorović bio je erudita i otuda svestranost u političkim govorima, baš kao  i u novinarstvu, a novinarsko umeće koristio je i  kako bi kritikovao neistomišljenike ili pisao o književnosti. Mnoge događaja iz svog kompleksnog života koristio je kao osnovu za književne radove.

Iako se bavio raznim poslovima, Pera Todorović je sebe nazivao novinarom. Da je Pera Todorović pre svega bio novinar, svedoči i činjenica da su tokom ostavinske rasprave njegovi najbliži naveli samo to zanimanje. Međutim, jasno je da je Pera Todorović bio mnogo više od običnog novinara koji traga za informacijama. On je ulogu novinarstva posmatrao vrlo specifično. S jedne strane njemu je novinarski rad služio tome da promoviše svoje političke stavove i kritikuje one sa kojima se ne slaže (najpre monarhiju i naprednjake, a potom Narodnu radikalnu stranku u čijem je stvaranju i sam učestvovao). Ovakav novinarski rad obeležio je veliki deo života Pere Todorovića, jer je učestvovao u stvaranju i izlaženju nekoliko novina koje su bile glasila političkih stranaka ili u kojima su iznošeni politički stavovi (Rad, Staro oslobođenje, Samouprava). Sa druge strane, Pera Todorović je patio što se ne može u potpunosti posvetiti književnosti i literarnom stvaralaštvu, pa mu je novinarski rad donekle bio neka vrsta zamene za to. Učestvovao je u stvaranju časopisa Straža u kome su objavljivali naučnici, književnici, novinari, političari.

Koliko je književni rad za njega bio bitan svedoči i podatak sa njegove ostavinske rasprave gde se kaže da je najveće bogatstvo Pere Todorovića bilo posedovanje velike biblioteke koju je činilo preko hiljadu knjiga. Upravo zato, i oni koji su osporavali njegovo političko delovanje i novinarski rad, nisu mogli da mu ospore činjenicu da su njegovе novinarske kritike bile jezički britke, sa mnoštvom stilskih figura.

Pera Todorović se osamdesetih godina XIX veka odlučio da sebi obezbedi mesto nezavisnog, nepristrasnog i poštenog novinara u srpskom društvu i tako je došlo do kupovine ”Malih novina”,  prvih,  srpskih dnevnih novina. Samo godinu dana nakon što je počeo da ih uređuje, Pera Todorović i zvanično postaje njihov vlasnik 06. februara 1889. godine.

„Male novine” nisu bile na strani pojedine političke partije ili službene ličnosti, već se Pera Todorović  trudio da budu  izraz slobodnog građanina, kao i izraz  mišljenja jednog dela javnosti. Pera Todorović težio je da „Male novine  približi najboljim evropskim standardima, a da bi to uspeo koristio se iskustvima savremene evropske štampe. Hteo je da se odvoji od drugih listova koji su postojali u to vreme na taj način što se trudio da novine budu od koristi za sve Srbe, za ljude svih pravaca i pogleda, za razliku od većine tadašnjih novina koje su bile, pre svega, glasila partija.

“Male novine”  izlazile su u periodu od 15 godina, tačnije od 1888. do 1903. godine. Dostizale su tiraž od 30.000 primeraka, a prodavali su ih kolporteri, što je za Srbiju bila novina. Kritikovale su birokratiju i pratile dešavanja vezana za radikalnu stranku koja je u to doba došla na vlasti u Srbiji. Todorović je tekstovima objavljenim u ovim novinama ukazivao na previranja u ovoj stranci, odstupanja od programa i posvećivao je  tekstove  onima koji su progonjeni od strane režima.

Kao i neke današnje novine i Male novine su  bile na strani jednih, a kritikovale druge. Da li u znak zahvalnosti za oslobodjenje  od odsluženja zatvorske kazne, Pera Todorović u ovim novinama nije direktno kritikovao dinastiju. Ipak, zbog stalne povezanosti novinarskog rada Pere Todorovića i njegovog političkog delovanja, padom dinastije Obrenović, nestaju i ”Male novine”.  Todorović pokušava da ih obnovi u oktobru 1903, nekoliko meseci nakon majskog prevrata, ali zajedno sa dinastijom pod čijom su vladavinom nekoliko puta bile zabranjene, one tada nestaju zauvek. Sačuvani primerci ovih novina predstavljaju prvorazredni istorijski izvor, svedočanstvo o jednom vremenu, o običajima i događajima, ali i o početku modernog srpskog novinarstva.

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , , , ,

Send this to friend