Vesti iz sveta se i dalje prate na televiziji, a ne na internetu

19. maj 2013. • Novi mediji i Web 2.0 • by

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Rojtersov institut za proučavanje novinarstva, tradicionalni večernji dnevnici i dalje su popularniji od internet stranica kada su u pitanju vesti iz sveta, a gledaoce vesti iz sveta zanimaju više nego što misle.

U izveštaju se naglašava značaj pažljivo odabranih televizijskih vesti u vreme kada se društvenim mrežama često zamera zbog širenja dezinformacija o velikim međunarodnim događajima, kao što su bombaški napadi tokom bostonskog maratona. Čak se i Asošijeted pres, velika novinska agencija koja se ponosi činjenicom da uvek proverava informacije, izvinio pošto su hakeri upali na njegov nalog na Tviteru i objavili lažnu poruku da su se desile ekplozije u Beloj kući.

Studija pod nazivom “Javni apetit za vesti iz sveta na televiziji i internetu” analizira kako su publika i čitaoci odgovorili na Bi-Bi-Sijevo izveštavanje o vestima iz sveta tokom 2010-2011. godine, kada se skoro činilo da postoji višak vesti iz sveta.

Najudarnije vesti iz sveta te godine pratile su tri šablona. Neki od događaja, kao što su revolucije u Tunisu i Egiptu ili zbacivanje Gadafija sa vlasti u Libiji, iz temelja su promenili političku situaciju u svetu. Drugi, poput zemljotresa na Haitiju, destruktivni cunami u Japanu i obilne poplave u Pakistanu, uklopile su se u nešto konvencionalniji šablon izveštavanja o katastrofama. , Sa druge strane, spasavanje rudara u Čileu predstavljalo je dirljivu ljudsku priču sa srećnim krajem.

Ova studija opovrgava konvencionalno verovanje da publiku ne zanimaju vesti iz sveta i da jak naglasak na njima odbija gledaoce. Bitni svetski događaji mogu da povećaju prosečnu gledanost jedne informativne emisije za čak 20 posto, a čak i manje zanimljive vesti iz sveta retko gube više od 10-15 posto publike.

Autori izveštaja su Ričard Sambruk, profesor žurnalistike na Univerzitetu u Kardifu, Dejvid Levi, direktor Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva i Sajmon Terington, bivši gostujući predavač na na Rojtersovom institutu za proučavanje novinarstva. Oni su predstavili poređenje načina na koji gledaoci dva glavna večernja dnevnika na Bi-Bi-Siju reaguju na izveštaje o događanjima u svetu u odnosu na čitaoce Bi-Bi-Sijevih informativnih sajtova. Takođe su ispitali da li uredničke odluke o redosledu, dužini i istaknutosti priloga utiče na gledanost.

Podatke za studiju dobili su putem Bi-Bi-Sijevih “Puls anketa” – redovnih anketa koje sprovodi nezavisna istraživačka agencija, u kojima se od gledalaca traži da ocene koliko prate lokalne, regionalne i međunarodne vesti. Takođe su koristili statistike agencije BARB, koja pruža zvanične podatke o televizijskoj gledanosti u Velikoj Britaniji iz minuta u minut, a gledali su i podatke o posetama sajtova za vesti na internetu i beležili promene u brojkama prilikom bitnih međunarodnih događaja. Uzeli su u obzir i uredničke odluke Bi-Bi-Sija pri emitovanju vesti iz sveta: gde su smeštene u opštem redosledu priloga i koliko je svaki segment trajao.

Izveštaj pokazuje da vesti iz sveta na internetu, čak i kad se uzmu sve ukupno, imaju užu publiku nego dva najvažnija dnevnika na Bi-Bi-Siju, koji se emituju svako veče od 18h i od 22h.

Takođe, pokazuje da Bi-Bi-Si, javni servis koji se finansira iz budžeta, rado prenosi vesti iz sveta pre nego što se gledaocima otvori apetit za određenu vest, kao i da takve hrabre uredničke odluke ne odbijaju gledaoce.

“Hteli smo da dobijemo odgovor na pitanje da li se gledanost smanjuje kada emisijom dominiraju vesti iz sveta”, kaže Levi. “Optimistički gledano, ohrabrujuće je što televizijske vesti još uvek mogu da ponude publici važne vesti iz sveta, a da pritom ne izgube na gledanosti. Ali, situacija nije tako optimistična kada je reč o vestima na internetu – tamo ljudi čitaju samo priloge koje žele.”

Bi-Bi-Si je prilično podrobno izveštavao o pobuni u Tunisu 2011, iako je u početku bilo vrlo malo interesovanja za tu temu. Kako je Bi-Bi-Si ostao uporan u izveštavanju, tako su gledaoci počeli sve više da se interesuju za priču i to interesovanje se zadržalo kada su nemiri počeli da se šire celim Bliskim istokom. Nasuprot tome, čitaoci Bi-Bi-Sijevog sajta nisu odabrali da čitaju priloge o Tunisu, čak ni kada su oni postali bitan deo televizijskih dnevnika.

Kada je revolucija zahvatila i Egipat, čitaoci na sajtu su počeli više da se interesuju za Arapsko proleće, ali su i tada zaostajali za televizijskom publikom. Broj čitalaca onlajn priloga o prvim protestima u Egiptu počeo je primetno da raste tek ceo jedan dan pošto su TV dnevnici počeli da izveštavaju o njima. Autori izveštaja nisu našli nikakav dokaz o tome da izveštavanje na internetu utiče na televizijsku gledanost. Ohrabrujuće je što Sambruk, Levi i Terington kažu da statistike “možda pokazuju koliko je značajno da profesionalni urednici filtriraju događaje i promovišu one od javnog značaja pre nego što stignu do onlajn publike koja sama bira o čemu će se informisati.”

Studija je takođe pokazala da kada se kod publike razvije apetit za određenu temu, ona će je pronaći bilo gde, ali će i odlučiti koliko želi da se uključi. Bi-Bi-Sijev dnevnik u 18h je tradicionalno usredsređen na vesti iz zemlje, dok se u dnevniku u 22h više govori o vestima iz sveta. Ali ako su se gledaoci zainteresovali za određenu temu, odgledaće prilog o njoj u bilo kom od ta dva dnevnika.

Pored toga, kada su TV emisije prikazivale vrlo dugačak prilog o bitnijim događajima, publika se uglavnom isključivala pole 15-20 minuta umesto da odgleda kompletan meni analiza iz svih mogućih uglova. TV urednici odlučili su da cunami u Japanu i Mubarakova ostavka zaslužuju posebne emisije – ali gledaoci uglavnom nisu delili to mišljenje, već su sami odlučili koliko žele da gledaju.

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , ,

Send this to friend