Povlačenje države iz vlasništva u medijima

7. avgust 2014. • Medijska politika • by

Novim medijskim zakonima, usvojenim 2. avgusta, predviđeno je povlačenje države iz vlasništva u medijima do sredine naredne godine, kao i prelazak s direktnog budžetskog finansiranja pojedinih medija na sistem projektnog finansiranja. Ukinuta je i televizijska pretplata, koja će 1. januara 2016. godine biti zamenjena taksom kao novim modelom finansiranja.

Na setu medijskih zakona (Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima) radi se već godinama. Kao osnova poslužila je Strategija za razvoj medijskog sistema koju je Vlada usvojila u oktobru 2011. godine. Reč je o dokumentu koji su podržale EU i najveća medijska i novinarska udruženja u zemlji i u kojem su skicirana najvažnija rešenja u sadašnjim zakonima: izlazak države iz medija i prestanak finansiranja iz budžeta, zatim potpunu transparentnost vlasništva u medijima, kao i jačanje zaštite novinara i medija.

„Reforma zakona ne samo da nas približava najboljim evropskim zakonima već stvara i pravni okvir da novinari imaju bolje uslove za rad, a građani kvalitetnije informisanje“, rekao je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac u Skupštini Srbije, obrazlažući nova zakonska rešenja. Prema njegovim rečima, ovim setom zakona garantuje se „slobodan protok ideja, bez mešanja države“, uz transparentnost vlasništva i sistema finansiranja.

Privatizacija medija 

U Srbiji privatizaciju trenutno čeka 81 medijska kuća, odnosno šest do sedam odsto od ukupno 1.320 registrovanih medija. Svi mediji u javnom vlasništvu morali bi da se privatizuju do 1. jula 2015. godine. Ukoliko ne pronađu novog vlasnika, njihov kapital će biti predat zaposlenima bez naknade. Na funkcionisanje tih medija iz budžeta izdvaja se oko 25 miliona evra godišnje. To je velika svota na medijskom tržištu, koju sada može da koristi samo mali broj privilegovanih medija koji zauzvrat nude mahom pro-vladine informativne sadržaje.

Ubuduće, mediji će za novac iz javnih fondova konkurisati svojim projektima, za koje mogu od države da dobiju i do 80% neophodnih sredstava.

Najveći u krugu tih medija je državna novinska agencija Tanjug, koja posluje i na tržištu i pomoću subvencija države, čija je vrednost oko 1,7 miliona evra godišnje. Ukidanje ovakvog dvojstva, koje narušava princip fer-konkurencije, već godinama traže novinarska udruženja, a posebno privatne novinske agencije Beta i Fonet koje posluju samo na tržištu, a u Tanjugu vide nelojalnu konkurenciju.

Izričita zabrana cenzure 

Zakon o informisanju, poznat kao „krovni zakon“ seta medijskih zakona, zasniva se na pet načela koja garantuju izričitu zabranu cenzure. Reč je o načelima o slobodi informisanja, o pravu javnosti da bude obaveštena o pitanjima od javnog interesa, o pravu na dostupnost podataka o medijima. Zakon propisuje i načelo o zaštiti medijskog pluralizma koje podrazumeva zabranu „objedinjavanja osnivačkih i upravljačkih prava u dva ili više medija“. Kada je o štampanim medijima reč, zabranjeno je objedinjavanje prava ako bi tiraž prelazio 50 odsto od ukupno prodatog, odnosno 35 odsto slušanosti ili gledanosti ako je reč o elektronskim medijima. Peto načelo odnosi se na nosioce javnih funkcija, koji su dužni da trpe iznošenje kritičkog mišljenja, kao jednog od elemenata javne kontrole njihovog rada.

Ukidanje pretplate, uvođenje takse 

Zakon predviđa dva javna servisa: Radio-televiziju Srbije i Radio-televiziju Vojvodine, sa po dva televizijska i tri radijska kanala. Te dve medijske kuće ove i naredne godine biće finansirane iz državnog budžeta, a od 2016. godine biće uvedena taksa kao novi model njihovog finansiranja. Cena takse biće 500 dinara (nešto manje od pet evra). Pored takse, javni servisi će biti finasirani i sredstvima iz budžeta, neto koristi od komercijalne ekspolatacije sadržaja, reklama. Njima će kao i do sada upravljati tri tela: Upravni odbor, generalni direktor i Programski savet.

U korak s ubrzanim tehnološkim razvojem 

Zakon o elektronskim medijima je preduslov za digitalizaciju televizijskog signala koja bi trebalo da bude završena do 17. juna 2015. godine. Najvažnija novina je transformacija Republičke radiodifuzne agencije u Regulatorno telo za elektronske medije. Novo regulatorno telo će propisivati pravila, kontrolisati rad i izricati kazne onima koji pružaju medijske usluge, a o svom radu podnosiće godišnje izveštaje Skupštini Srbije. Dozvolu za emitovanje programa izdavaće na osam godina, ali će imati pravo da je oduzme ako utvrdi neregularnosti. Dozvola se može oduzeti privremeno na rok od 30 dana, a posle toga i trajno. Oduzimanje dozvole predviđeno je i ako se ustanovi da neki medij ima monopol, odnosno da krši načelo medijskog pluralizma. Predviđeno je i da vlasnici medija ne mogu da budu političke partije, kao ni pravna lica za koja nije moguće utvrditi vlasničku strukturu osnivačkog kapitala.

„Nova tehnička dostignuća podrazumevaju i da sve članice EU moraju do 2015. godine da pređu s analognog na digitalno emitovanje programa, da se u digitalnom prostoru, pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, a ne kao emiteri, sve to zahteva izmenu i dopunu pravnih akata kojima se reguliše ova oblast“, navedeno je u obrazloženju ovog zakona.

Kritike 

Novi medijski zakoni naišli su i na određeni broj kritika u javnosti. Sindikat novinara Srbije i Koalicija zaposlenih u medijima smatraju da je proces izrade medijskih zakona bio nedemokratski i netransparentan i da su u njemu učestvovali samo predstavnici privatnih medija i novinarska udruženja „koja su zastupala njihove interese“, dok tom sindikatu i medija čiji su osnivači lokalne samouprave nije omogućen čak ni status posmatrača.

Donošenje seta medijskih zakona po hitnom postupku kritikovala je i Evropska federacija novinara (EFJ).

Organizacija „Transparentnost Srbija“ ocenila je da Zakon o javnom informisanju i medijima predstavlja napredak, ali da ne obezbeđjuje javnost svih podataka koji mogu biti značajni za procenu uticaja na uređivačku politiku medija. Prema oceni te organizacije, firma koja osniva medij može biti osnovana s veoma skromnim početnim ulaganjem jednog fizičkog ili pravnog lica, a na rad medija nesumnjivo mogu uticati i veliki oglašivači, sponzori i zajmodavaci. „O mogućnostima uticaja na uređivačku politiku po tim osnovama, koji mogu biti daleko značajniji od samog vlasništva, nacrt zakona uopšte ne govori što je, po shvatanju `Transparentnosti Srbije`, neprihvatljivo“, navela je ta organizacija.

Napisali:  Ivan Cvejić i Valentina Bulatović, agencija Beta

Tekst je objavljen na sajtu euractiv.rs.

Print Friendly

Tags:, , , , , , , , , , , , , , , ,

Send this to friend