U Srbiji je ove godine zabeleženo 18 napada na novinare, pokazuje baza podataka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). U devet slučajeva reč je o fizičkim napadima, a novinari su bili izloženi i verbalnim pretnjama i ugrožavanju imovine. Baza NUNS-a obuhvata podatke za period od 2008. godine do danas i beleži 360 slučajeva napada na novinare, a predstavljena je sredinom septembra na konferenciji „Bezbednost i zaštita novinara – poziv na akciju“.

Najviše napada zabeleženo je 2008. godine – 144 slučaja. Sledeće godine zabeleženo je 36 napada, dok je 2010. prijavljen jedan atak manje. Osamdeset incidenata bilo je 2011, a 31 napad dogodio se 2012. Prošle godine evidentirana su 22 napada na novinare. Na meti napadača češće su bili muškarci nego žene, pokazuju podaci kojima raspolaže NUNS.

Zbirka podataka je nastala „kao opomena društvu i državi da nema vladavine prava i slobode dok su novinari ugroženi“, ističe predsednik NUNS-a Vukašin Obradović.

Cilj baze „Napadi na novinare“ jeste da informiše javnost o incidentima koji su se dogodili u prethodnim godinama i služi, kako je objašnjeno, kao osnov za kreiranje budućeg NUNS-ovog mehanizma praćenja svega što se dešava pošto se ugrozi bezbednost novinara.

Među napadima na novinare u Srbiji najviše pažnje tokom proteklih nekoliko meseci privukao je slučaj Davora Pašalića, urednika agencije Fonet, koga su početkom jula u Novom Beogradu trojica mladića napala i tražila mu novac, a potom ga brutalno pretukla i vređala na nacionalnoj osnovi.

Povodom tog slučaja odmah se oglasio ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović koji je policiji naložio da što pre ispita i utvrdi okolnosti napada na Pašalića, uz obećanje da će „policija preduzeti sve mere kako bi počinioci u nakraćem roku bili identifikovani i kažnjeni u skladu sa zakonom“.

Bez obzira na obećanja nadležnih, ni posle dva meseca od napada na Pašalića nije se mnogo odmaklo u istrazi, upozorava NUNS.

Novinarska udruženja, NUNS i UNS (Udruženje novinara Srbije) redovno apeluju na nadležne državne organe da reše ovaj i slične slučajeve napada na novinare, ali se, za sada, istraga odvija prilično sporo.

„Imamo problem sa sudskom praksom, čak i u vrlo jasnim slučajevima kada se napadač otkrije. Sudska praksa u Srbiji je takva da napadači dobijaju minimalne kazne, što prosto deluje stimulišuće eventualnim nasilnicima“, upozorava Vukašin Obradović.

Predsednik NUNS-a posebno ističe nekorektan odnos pojedinih političara prema novinarima, ocenjujući da oni doprinose stvaranju „atmosfere linča“.

Kao jedan od negativnih primera Obradović navodi slučaj ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije Velimira Ilića koji je pre nekoliko meseci, nezadovoljan postavljenim pitanjem, vređao novinarku Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Milicu Šarić, nakon čega joj se izvinjavao i slao joj ruže.

Među svežijim primerima su verbalni napadi i pretnje novinarima niškog portala „Južne vesti“, početkom septembra, nakon objavljivanja teksta o optužbama zamenika gradonačelnika Niša Ljubivoja Slavkovića.

On je novinare niškog portala optužio da su „strani plaćenici“ i dodao da zna ko su njihovi „nalogodavci“. Nakon toga, na fejsbuku su osvanule pretnje upućene novinarima „Južnih vesti“,

Novinari su meta napada svuda u svetu. Međunarodnu javnost su u proteklih par meseci potresle vesti o ritualnim ubistvima američkih i britanskih novinara i mirovnih aktivista koje su zarobili džihadisti u Siriji, a u sukobima u Ukrajini do sada je ubijeno šest predstavnika medija.

Član Komiteta za zaštitu novinara pri Savetu Evrope i predstavnik za slobodu medija Evropske federacije novinara Vilijam Harsli smatra da važnu ulogu u zaštiti novinara imaju međunarodni dokumenti koji garantuju slobodu govora i medija, ali upozorava da je, uprkos medijskoj demokratiji koja vlada na internetu, sloboda medija veoma ugrožena.

„Živimo u paradoksu. Imamo više slobode govora nego ikada, ali je sloboda medija najmanja u poslednjih deset godina“, zaključuje Harsli.

Tekst je objavljen na sajtu euractiv.rs.