Osetljivo ravnopravni

16. septembar 2012. • Etika i kvalitet, Medijska politika • by

Novinarstvo – „ženska“ profesija koja na ključnim uredničkim pozicijama češće zapošljava muškarce. Društvo u raljama stereotipa, a muškarci i žene u neodrživim ulogama. Vodič za rodno osetljiv pristup u  medijima ambiciozan je projekat koji teži da ovu sliku promeni.

Uprava za rodnu ravnopravnost koja posluje u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku napravila je Vodič za rodno osetljiv pristup u  medijima, koji za cij ima da pokuša da izmeni ne baš pohvalnu sliku u srpskom društvu kada je o ovoj temi reč.  Vodič za medije jeste spona sa društvom, budući da i mediji to jesu, ali je i pripručnik svim medijskim poslenicima. Cilj je da se obezbedi „vidljivost“ i ravnopravnost  muškaraca i žena u medijima, a na taj način da se ravnopravnost, kao idealnotipski model, preslika na ostale sfere društva.

Vodič nije prvi dokument ovakve vrste, ali je svakako najnoviji sveobuhvatan tekst koji se odnosi na spomenutu tematiku. Govoreći o motivima za izradu ovog vodiča u Upravi navode da se nijedan od dokumenata koji su do sada objavljeni ne bavi se toliko široko i duboko ovom temom – Kodeks novinara Srbije, iz 2008. godine, Etički kodeks elektronskih medija Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) iz 2002. godine, ili Kodeks rodno osetljivog medijskog izveštavanja (NVO Peščanik, 2005/2006) formulišu opšte  naznake o zabrani svih oblika diskriminacije, dok se Kodeks neseksističke upotrebe jezika iz  2004, bavi isključivo jezikom. Vodič, kako se ističe, bavi se svim aspektima medijskog života od obrazovanja u medijima, preko zapošljavanja, do odabira teme i načina izveštavanja i naposletku primeni rodno osetljivog jezika. Nastoji se da se izbegnu stereotipne uloge u koje su stavljeni žena i muškarac, čime će se obezbediti pravičnije društvo, a samim tim poštovanje i dostojanstvo svih građana.

U obradi ove teme treba imati u vidu nekoliko alarmantnih podataka kada je reč o predstavljenju žena i muškaraca (istraživanje Global Media Monitoring Project-a, navedeno u Vodiču). U obradi tema koje zauzimaju udarna mesta i „prve strane“, a to su politika i ekonomija, žene su 2010. godine bile zastupljene sa 19% u političkim prilozima i sa 20% u prilozima iz oblasti ekonomije.

Kada se radi o predstavljanju zanimanja i profesija, u vestima je 69% muškaraca u sferi obrazovanja, 69% muškaraca u zdravstvu, 83% pravnika i 90% naučnika. Jedino su domaćice (72%) i učenice/studentkinje (54%) brojnije od muškaraca u vestima koje se bave zanimanjima. 44% žena predstavljene su kao ‘ekspertkinje’ u nekoj oblasti 2010. godine, što predstavlja porast od 11% u odnosu na 2005. Ipak, još uvek je mnogo više vesti u kojima su muškarci ‘eksperti’.

U predstavljanju vesti 2010. godine situacija je bila sledeća:  37% žena rade kao reporterke na televiziji, radiju i u štampanim medijima. Čak 52% vesti na televiziji i 45% vesti na radiju čitaju/predstavljaju žene. Ipak, muškarci predstavljaju 67% vesti o politici, 65% vesti o zločinima i nasilju, i 60% vesti o ekonomiji i privredi.

Slika u medijima je slika društva, a ova statistika pokazuje da disbalans postoji.  Istovremeno, ne pretpostavlja se da se Vodičem ovog tipa može napraviti suštinski obrt, budući da je problem veoma ukorenjen i da će, kako se navodi,  biti potrebne decenije da se takvo stanje promeni. Vodič će, međutim, dati okvir i smernice za rodnoosetljiv pristup, kako odluka o načinu na koji način će se izveštavati u medijima ne bi bila isključivo diskreciona odluka novinara.

Ideja je da se o ovoj temi postigne širi konsenzus u medijima, kako bi se problem aktivnije rešavao. Najbolji primer takvog konsenzusa je dokument koji su, nezavisno od obavljivanja Vodiča, potpisali profesori univerziteta na kojima se izučavaju mediji i novinarstvo, u kome se obavezuju da će koristiti rodno osetljiv pristup u nastavi.

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , , ,

Send this to friend