Mediji kao stub srama

26. novembar 2014. • Etika i kvalitet • by

U proteklih 12 meseci Savetu za štampu podneto je osam žalbi koje se odnose na nepoštovanje privatnosti.

Tri su u proceduri, dve nisu prihvaćene, dok je u tri slučaja komisija za žalbe odlučila da je prekršen novinarski kodeks, kaže Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.

Ona ističe da podnosioci žalbi u više od 90 odsto svih slučajeva navedu da je, po njihovoj oceni, prekršeno više odredbi Kodeksa. Nažalost, često i jesu u pravu. Tako je i u slučaju ovih žalbi, narušavanje privatnosti nije bilo jedini prekršaj, kaže Novakovićeva.

Nezavisno samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih i onlajn medija i profesionalne novinare, osnovano je da bi se pratilo poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima i rešavale žalbe pojedinaca i institucija na sadržaje štampanih medija.

Kršenje novinarskog kodeksa u delu koji se odnosi na privatnost treći je ‘prekršaj’ po učestalosti, posle kršenja odeljaka vezanih za istinitost izveštavanja i dužnu novinarsku pažnju, dodaje generalna sekretarka Saveta.

Prošle godine je Komisija za žalbe u osam slučajeva ocenila da je prekršen Kodeks u delu koji se odnosi na privatnost.

Gordana Novaković ističe da je Savet za štampu do sada dva puta, jednom prošle i jednom ove godine, zatražio od više redakcija da skinu sa svojih portala ili onlajn izdanja tekstove upravo zbog kršenja privatnosti ljudi o kojima su pisali.

Komisija to nije razmatrala kao žalbe u redovnom postupku, zbog specifičnosti slučajeva.

U jednom je staratelj desetogodišnje devojčice intervenisao zbog tekstova koji su o tragediji u njenoj porodici objavljeni pre više od tri godine, ali ih je ona pronašla kad je počela da koristi internet. U tekstovima su bili navedeni svi detalji o devojčici puno ime, selo iz kojeg je, svi detalji o roditeljima…

U drugom slučaju smo intervenisali na zahtev čoveka koji je bio žrtva nasilja, a koji je više od godinu dana kasnije i dalje imao problema zbog tekstova u kojima je označen inicijalima, ali uz detalje o tome gde živi i radi.

U oba slučaja su sve redakcije kojima smo se obratili prihvatile našu preporuku, konstatuje generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković.

Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, ističe da je granica između prava na privatnost i prava javnosti da zna jedna od najosetljivijih tema u novinarstvu.

Iako Zakon o javnom informisanju i Etički kodeks propisuju standarde, između ostalog i onaj osnovni, o sužavanju prava javnih ličnosti na privatnost, u odnosu na ‘običnog’ građanina, u praksi je često veoma teško odrediti te limite.

Smatram, ipak, kada su u pitanju javne ličnosti, da bi taj prag trebalo da bude jako nizak jer se podrazumeva da zbivanja u privatnoj sferi mogu kod funkcionera da bitno utiču pre svega na njihov rad. I ne samo to. Javne ličnosti su dužne da polažu račune svakom građaninu i o svom privatnom životu budući da je i ova sfera veoma važna za postavljanje društvenih standarda. Na primer, razvod i novi brak nekog običnog čoveka svakako nije vest, ali ako se radi o premijeru, onda građanima treba da bude prezentovana i ova činjenica, jer ona doprinosi sklapanju opšteg utiska o jednom od najvažnijih državnih funkcionera, navodi Obradović.

U praksi, nažalost, najčešće nije tako. Naprotiv. Stičem utisak da su u većini medija stvari postavljene upravo obratno. Što je funkcioner značajniji, njegova privatnost je zaštićenija. Sa druge strane, svedoci smo da se gotovo svakodnevno krši pravo na privatnost običnih ljudi, objavljivanjem fotografija ili porodičnih detalja koji nisu od javnog interesa ističe Obradović.

Predsednik NUNSa ukazuje da ‘običan’ građanin nema iza sebe moćan mehanizam funkcije koji bi ga zaštitio. Možda je ilustrativan primer lekara iz Užica koji je uhvatio suprugu u prevari i izložio je šikaniranju i javnoj poruzi. Mediji su bez premišljanja otkrili identitet žrtve. O ovom slučaju se izjašnjavao i Savet za štampu i zaključio da je povređen Etički kodeks, kaže Obradović. Iz rezultata neformalne ankete na koju je odgovorio 141 novinar, član NUNS-a, čini se da većina novinara razume razloge za snižavanje praga zaštite privatnosti s rastom odgovornosti koju osoba ima u društvu.

Novinari smatraju da je privatnost univerzalno ljudsko pravo, bez obzira na kulturološke razlike pojedinih zajednica u svetu, čije principe ne ograničava razvoj tehnologije.

Svega polovina anketiranih zna da je pravo na privatnost uređeno domaćim zakonima, a podeljena su i mišljenja o tome da li je kršenje privatnosti etičko ili krivično pitanje.

Većina, međutim, razume da je zaštita privatnosti značajan standard novinarskog posla i smatra da u radu vodi računa i o svojoj i o tuđoj privatnosti. Više od polovine anketiranih zna da dozvolu za narušavanje privatnosti može izdati samo sudija, dok nešto više od 20 odsto pogrešno misli da dozvolu za uvid u baze prikupljenih podataka može izdati vlasnik baze. Većina novinara koja je učestvovala u anketi poznaje metode za zaštitu privatnosti na internetu, poput enkripcije, generatora lozinke i sličnih, od kojih neke i koriste.

Zanimljivo je da samo deset odsto ispitanih ne zahteva od državnih institucija i privatnih kompanija da poštuju zakonske odredbe kojima se štiti privatnost građana „da ne pomisle da nešto krijem“. Milica Jovanović Izradu ove publikacije je finansijski podržala Ambasada Kraljevina Norveške u Beogradu. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražava stavove Ambasade Kraljevine Norveške

Privatnost najviše krše institucije

Većina anketiranih novinara misli da privatnost građana Srbije najviše krše domaći akteri državne institucije, privatne kompanije, mediji dok sa učešćem inostranih aktera u narušavanju privatnosti pretežno nisu upoznati.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , , , , ,

Send this to friend