Korice (ne) prodaju novine

17. april 2012. • Etika i kvalitet, Novinarstvo • by

Internet je postavio nove standarde kada je reč o brzini i dostupnosti informacija. Stari mediji na sve načine pokušavaju da zaštite svoj sadržaj, međutim, neki od njih se trude da svom proizvodu daju potpuno novi oblik – moderan i potrošački.

Inovacije, uzrokovane ekonomskom krizom i tehnološkim napretkom, smatra Kris Levelin (Chris Llewellyn), predsednik i izvršni direktor FIPP-a (Svetska medijska asocijacija izdavača magazina), ne svode se samo na osmišljavanje naplaćivanja sadržaja, već i na potpunu kreativnost kada je reč o plasiranju tog sadržaja (izvor: Asocijacija medija). U najuspešnije pokušaje Levelin svrstava težnju štampanih magazina da svoju ponudu učine što atraktivnijom, neobičnim dizajnom. Kao primer, naveden je jedan od brojeva mađarskog magazina Luck  koji je bio dizajniran kao papirna kesa, zatim brazilski časopis koji je ponudio čitaocima 3D reklamu žvakaćih guma, španski Esquire koji je ponudio čitaocima mogućnost da pomoću mirisa “posete” čuveni restoran, dok je u FHM Collection-u uz aplikaciju Digital Space bilo moguće proveriti cene robe koja je oglašena u časopisu.

Recesija je zahvatila i Srbiju i njenu štampu, ali se ovakvi inovativi pokušaji nisu odomaćili među vlasnicima i urednicima štampanih magazina, naprotiv. Srpska štampa, čak i specijalizovani magazini, izgleda nisu spremni za velike promene kada je o dizajnu reč. Koketiranje sa čitaocima na naslovnim stranama zaustavlja se najčešće na bombastičnom naslovu ili upečatljivoj fotografiji, dok je forma časopisa već godinama ista. Licencirani časopisi trude se da makar po sadržaju prate diktate “centrale”, dok se domaći časopisi trude da prodaju sadržaj. Da ni jedno ni drugo nije dovoljno pokazuje činjenica da tiraži novina i magazina i dalje opadaju.

Najkonzervativniji u promeni imidža su domaći politički nedeljnici. NIN je, sa promenom vlasničke strukture i ulaskom u korporaciju Ringier, redizajnirao svoje staro izdanje, ali je, barem spolja, ostao veran svom starom ruhu. “Unutra, on se opredeljuje za formulu pop štampe koja se zasniva na krupnijem slogu, posebno u naslovima i na sve većim kolor fotografijama koje stvaraju utisak da je ovaj, najstariji srpski njusmagazin, namenjen mladim čitaocima koji ne žele da čitaju dugačke, “teške“ tekstove. Citirane promene, međutim, odbijaju tradicionalnu čitalačku publiku NIN-a, koja je poverenje tom kvalitetnom magazinu poklanjala prevashodno zbog autorskih imena (u NIN-u su pisali najveći umetnici, pisci, najcenjeniji intelektualci), a dizajn nije bio presudan. Uredništvo koje čini dramatični zaokret uređivačke politike trebalo bi da ima na umu činjenicu da mlada publika u zanemarljivim procentima čita tradicionalne štampane medije i da svoje vreme poklanja onlajnu“ – smatra profesorka novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Neda Todorović.

Vreme je, čini se, dosledan politici minimalnog redizajna i onoj maksimi da novine prodaje priča, plasirana uz atraktivnu fotografiju, a ne originalno i inovativno oblikovana naslovnica. Magazin Status, neredovno periodičan mesečnik (prema rečima glavnog urednika izlazi kada se prikupi dovoljno novca), kao najmlađi i najmoderniji list iz ove kategorije, najdalje je otišao u dizajnu. Status nudi veoma kvalitetnu i atraktivnu fotografiju, kao dopunu teksta.

“Oduvek je, ne samo u Srbiji, ženska štampa bila perjanica grafičkih inovacija i dizajnerskih uzleta“ – objašnjava profesorka Todorović koja je decenijma istraživala taj fenomen. “Evidentno je da se sada, dostupnošću novih tehnologija, granice između magazina namenjenih ženskim čitaocima, kojima je taj esteski, vizuelni aspekt posebno privlačan, i ostalih magazina brišu, nestaju. Sada se svi trude da podignu kvalitet vizuelnog elementa, da privuku ne samo sadržajem nego i dizajnom i originalnošću
fotografija.  Ponekad se ide u takvu krajnost da se sadržaj gotovo zanemaruje“, ističe profesorka Todorović .

“Poznato je da u Srbiji postoje odlični dizajneri. Mnogi su napravili i međunarodnu karijeru. Ono što vlasnicima i urednicima nedostaje nije svest o potrebi za inoviranjem prezentacije sadržaja nego novac. Časopisi i listovi kubure sa tiražima, oglašivači ne mogu da plaćaju previsoku cenu oglasnog prostora. Ti faktori u najvećoj meri ograničavaju mogućnost inovativnosti. Licencni časopisi,  koji povremeno uz sadržaj daju probne uzorke nekih proizvoda, poklone, mirisne aplikacije u izdanjima sa takvim primamljivim dodacima beleže povećanje tiraža. Domaći časopisi i od samih oglašivača ređe dobijaju takve ponude, pa im preostaje da se konkurenciji odupiru isključivo sadržajem“, objašnjava profesorka Todorović.

“Sa grupom bivših studenata, mnogi među njima su magistri i doktori nauka i iskusni marketinški eksperti, napravila sam “Jasmin“, besplatni časopis najstarijeg i najpoznatijeg lanca parfimerija u Srbiji. Časopis se u celosti finasira iz reklama kozmetičkih kuća, a dostupan mu je i njihov izvanredno dizajnirani propagandni materijal. Deli se besplatno u parfimerijama. Čitateljke vrlo pozitivno reaguju na lepotu dizajna, fotografije, poklone, ali su svi njihovi komlimenti i dalje upućeni dobrim, zanimljivim – tekstovima“, ističe profesorka Todorović.

Borba sa tehnološkim izazovima, digitalno pismenim generacijama, a brojno sve manjom i manje zainteresovanom čitalačkom publikom stavila je, čini se, posebno kad su u pitanju tradicionalni, srpski, štampani mediji u drugi plan potrebu za posebnim, kreativnim dizajnom. Minimalni redizajn česta je pojava usled finansijske nemogućnosti da se finansiraju skupi kreativni timovi koji će se baviti estetskim i modernim, ali i usled standardnih čitalačkih navika da kupuju onakve magazine na kakve su navikli. Važna je forma, naravno, ali ne na račun sadržine. Tehnološka revolucija i digitalna generacija nateraće, međutim, urednike i vlasnike magazina da dobro razmisle o digitalnim inovacijama koje će morati da osmisle i primene kako bi pridobili svoju buduću
čitalačku publiku. Onu, koja sve manje čita papirna izdanja jer joj se prezentacija sa ekrana komjutera čini atraktivnijom i dostupnijom.

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , , ,

Send this to friend