Još pasa čuvara! Javnost želi kritičke medije

27. jun 2013. • Etika i kvalitet • by

Prema novoj međunacionalnoj studiji, javnost i dalje veruje da je jedna od najbitnijih uloga medija kontrolisanje  i pozivanje na odgovornost važnih institucija i pojedinaca.

Model watchdog (eng. pas čuvar) novinarstva jedan je od najpopularnijih među novinarima širom sveta i odraz je dobro utemeljenog liberalnog koncepta informativnih medija kao sedme sile. Međutim, u zadnje vreme kritičari tvrde da je novinarstvo postalo neselektivno kritično i zajedljivo cinično prema zvaničnicima i kandidatima. Žale se da to može dovesti do prenaglašavanja senzacionalističkog izveštavanja za koje se tvrdi da pojačava apatiju i cinicizam prema politici, a umanjuje kredibilitet vesti.

Nael Džebril (Nael Jebril) sa Rojtersovog instituta za studije novinarstva u studiji pod naslovom “Da li je watchdog novinarstvo zadovoljavajuće novinarstvo? Međunacionalna studija javnog zadovoljstva izveštavanjem o politici”  tvrdi da javnost želi watchdog novinarstvo: zadovoljnija novinskim kućama za koje veruje da ispunjavaju tu funkciju.

U studiji su proučavani javni stavovi prema medijima u tri evropske zemlje: Španiji, Velikoj Britaniji i Danskoj. Radi odabira zemalja, autor se poslužio klasičnim delom Danijela C. Halina (Daniel C. Hallin) i Paola Manćinija (Paolo Mancini) Poređenje medijskih sistema: medijski i politički modeli (Comparing Media Systems: Models of Media and Politics). Britanija predstavlja liberalni model poznat po ranom razvoju slobode štampe i pretežno komercijalnom i profesionalnom novinarstvu. Danska predstavlja demokratsko-korporatistički model, koji odlikuje jaka visokotiražna komercijalna štampa i mediji vezani za političke i građanske organizacije, prisustvo političkog paralelizma i profesionalizacije, i tradicija slobode štampe i aktivne državne intervencije. Španija predstavlja polarizovani pluralistički model, koji karakteriše visok nivo političkog paralelizma i slab razvoj komercijalne štampe. U Španiji takođe postoji relativno slaba regulacija javnih usluga u poređenju sa Britanijom i Danskom.

Koristeći međunacionalni dizajn studije, autor ispituje da li razlika u zadovoljstvu vestima može da se objasni percipiranim prisustvom (ili odsustvom) watchdog novinarstva.

Dvotalasna panel anketa sa reprezentativnim uzorkom iz danske, britanske i španske populacije sprovedena je putem kontrolisanih onlajn panela. Uzrast ciljne populacije bio je 18-65 godina, a svaki talas upitnika je trajao oko 15 minuta.

U Danskoj je anketu popunilo 75% uzorka u prvom i 68.2% u drugom talasu; u Britaniji 63.3% u prvom i 74.4% u drugom talasu; u Španiji 74.7% u prvom i 74.6% u drugom. Neto uzorak od 1.539 ispitanika u Danskoj, 1.571 ispitanika u Britanij i 1.642 ispitanika u Španiji učestvovao je u oba talasa ankete.

U ovoj studiji zadovoljstvo vestima shvaćeno je kao reakcija posle izloženosti medijima. Za vesti se pretpostavlja da su proizvod zaštićen javnim interesima pre nego roba, a pretpostavlja se da evaluacija konzumiranja medija prethodi osećanju zadovoljstva.

U studiji se ističe da model watchdog novinarstva ima značajne implikacije za odnos između medija i države. Dok autoritarne teorije smatraju da novinarstvo uvek treba da bude potčinjeno državnim interesima u održavanju društvenog poretka i postizanju političkih ciljeva, liberalna teorija štampe očekuje od medija da pruže tržište ideja i vidi vlast kao primarnu (ako ne i jedinu) pretnju slobodi štampe. Pored toga, model watchdog novinarstva dominantan je u profesionalnoj ideologiji novinara.

Ideal objektivnosti je najvažniji za profesionalno samopoimanje novinara. Mada niko ne može biti vrednosno neutralan, novinari i istraživači prihvataju koncepte kao što su pravičnost, profesionalna distanca i nepristrasnost. Watchdog novinar je, pre svega, pružalac relevantnih informacija sa karakterističnim, objektivnim stilom izveštavanja zasnovanom na činjenicama. Uloga psa čuvara takođe treba da napravi razliku između prenošenja činjenica i komentarisanja istih.

Da bi se izmerila percepcija watchdog izveštavanja, od ispitanika je traženo da ocene svaku novinsku kuću (po zemlji) prema sledećim kriterijumima: objektivnost, informativnost, kritičnost prema vlastima. Pitanje je glasilo: “Mediji se razlikuju po načinu na koji rade i izveštavaju o raznim pitanjima. Koristeći se datom skalom, ocenite svaki od navedenih medija”.

Danci i Britanci smatrali su da se novinarski stil njihovih medija daleko više poklapa sa idealom watchdog novinarstva nego javnost u Španiji.

Španska publika takođe je najmanje zadovoljna medijskim izveštavanjem. Da bi se izmerilo zadovoljstvo publike izveštavanjem o politici, od ispitanika je traženo da odgovore na sledeće pitanje: “Koliko ste zadovoljni odnosno nezadovoljni načinom na koji mediji u globalu izveštavaju o nacionalnoj politici?” Rezultati su pokazali da je većina vrlo zadovoljnih pojedinaca iz Danske (55%), zatim Britanije (40%) i Španije (33%). Danska takođe ima najmanje nezadovoljnih ispitanika (20%), zatim Britanija (26%) i Španija (34%). U proseku, ispitanici iz Danske i Britanije pokazali su najviši nivo zadovoljstva izveštavanjem o politici, a Španci najniži.

Broj građana Danske i Britanije koji smatraju da njihovi mediji obavljaju funkciju psa čuvara veći je nego u Španiji. Danci su daleko najzadovoljniji izveštavanjem o politici u njihovim medijima, a na drugom mestu su Britanci. U Španiji je nivo zadovoljstva najniži sa više od jedne trećine ispitanika koji su potpuno nezadovoljni. Analiza pokazuje da doživljaj watchdog izveštavanja povećava zadovoljstvo izveštavanjem o politici; što su ispitanici više verovali da mediji ispunjavaju ideal watchdog novinarstva, to su bili zadovoljniji izveštavanjem o nacionalnoj politici uopšte.

Analiza dalje otkriva da doživljaj watchdog izveštavanja od strane ispitanika prenosi efekat konzumiranja vesti na zadovoljstvo izveštavanjem o politici.

Istraživači novinarstva generalno se slažu o neadekvatnosti watchdog modela kao empirijskog novinarskog standarda. Objektivnost, informativnost i kritički stavovi prema nosiocima moći ne idu uvek zajedno. Ipak, Džebril tvrdi da rezultati studije dokazuju da u javnosti postoji dosta povoljna slika o tom modelu. Šira javnost ceni kada mediji preuzmu ulogu psa čuvara, bez obzira na strahove kritičara da bi to moglo dovesti do cinizma i apatije prema politici.

Kritičari su tvrdili da postoji potencijalan konflikt između ideala objektivnosti i potrebe da novinari preuzmu ulogu aktivnih psa čuvara u korist javnih interesa. Ova studija je, međutim, pokazala da javnost smatra da novinari mogu biti i objektivni i kritični prema vlastima, a najviše voli medije koji su i jedno i drugo.

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , ,

Send this to friend