Vreme je za naplatu

6. decembar 2012. • Ekonomija medija, Medijska politika • by

Borba za opstanak štampe definitivno ulazi u radikalniju fazu. Ako predlog zakona koji se trenutno razmatra u nemačkom parlamentu bude usvojen, vodeći internet pretraživači i agregatori vesti moraće da plaćaju proviziju nemačkim izdavačima za prikazivanje njihovih sadržaja u rezultatima pretrage, a isti scenario po svemu sudeći sledi i u Francuskoj.  Borba za “onlajn dinar” vodi se i nešto istočnije, ali znatno liberalnije i neuporedivo kreativnije.

Nemački političari već mesecima razmatraju donošenje zakona kojim bi se zaštitila autorska prava novinskih izdavača i omogućila naplata provizije od svih pretraživača i agregatora koji na tim sadržajima zarađuju. Predlog zakona konačno se nalazi u Bundestagu, a sudeći prema trenutnom raspoloženju u toj zemlji već u proleće bi mogao i da stupi na snagu, piše The Economist u tekstu pod nazivom “Vreme oporezivanja”. Ako do toga i definitivno dođe, na najvećem udaru biće Gugl, jer se suštinski jedino čeku ovog internet giganta nadaju nemački izdavači.

Francuske novine žele isto, a predsednik Fransoa Oland već je nagovestio da kompromisa neće biti. Još 29. oktobra nedvosmisleno je upozorio izvršnog direktora Gugla Erika Šmita da će, ukoliko zahtevi francuskih novina ne budu ispunjeni do kraja godine, Francuska doneti zakon sličan onom u susednoj Nemačkoj. Da nevolja za Gugl bude veća, italijanski, austrijski i švajcarski izdavači već zauzimaju mesto u redu za naplatu.

Novinski izdavači smatraju da bi Gugl trebalo da im plati naknadu za upotrebu njihovih sadržaja koji ovom internet gigantu donose ogroman novac. Otkrivanje naslova i prvih rečenica teksta  navodno odvraća čitaoce od odlaska na stranicu novina kako bi pročitali celu priču, dok Gugl istovremeno zarađuje od reklama koje se objavljuje uz preuzete sadržaje. Ova kompanija, inače, najveći deo godišnjeg prihoda koji iznosi 38 milijardi dolara zarađuje upravo prodajom “sponzorskih linkova”, koji se pojavljuju zajedno sa rezultatima slobodne pretrage, a izdavači čiji se sadržaj koristi za sada nemaju nikakvu korist od toga.

Francuska kuhinja i irsko “guglovanje”

Problem možda najbolje ilustruje slučaj Francuske. Iako Gugl ne prikazuje svoje prihode po zemljama, francuski izdavači procenjuju da u toj zemlji zarađuje oko 1,5 milijardi evra godišnje i ako se nastavi sadašnji trend rasta uskoro će po prihodima od oglašavanje preteći  vodeću televizijsku mrežu u toj zemlji (TF1). Gugl istovremeno u budžet Francuske ne uplaćuje ni jedan jedini evro na ime poreza, jer se sve transakcije vrše preko njegove ćerke kompanije koja je registrovana u Irskoj, jer su u toj zemlji porezi niži. Iako je ceo taj mehanizam u skladu sa evropskim zakonima, Oland je tokom sastanka u Jelisejskoj palati upozorio Šmita da francuske vlasti već preispituju tu praksu.

Iz Gugla, međutim, navode da njihovi linkovi svakog meseca obezbede četiri milijarde poseta francuskim informativnim sajtovima, pa bi gubitak takvog internet prometa bio veliki udarac za francuske novine. Štaviše, plaćanje tekstova bi moglo da ugrozi opstanak kompanije jer bi iz korena bio poljuljan koncept njenog poslovanja, tvrde u Guglu.

Pobeda kao adut

Čini se da za sada ni jedni ni drugi ne popuštaju, pa bi najrealniji ishod mogao da bude uklanjanje novinskih sadržaja pomenutih zemalja sa Gugl pretraživača. Ne bi to bio prvi put, jer je nedavno više od 150 brazilskih listova kolektivno odlučilo da se povuku sa sarvisa Gugl vesti (Google News), a saobraćaj je do sada opao za svega pet odsto. Pitanje je, međutim, da li takva odluka na duže staze donosi veću korist ili šteta. Čak je i Rupert Mardok koji je još 2010. godine uklonio sadržaj svojih novina iz Gugl pretraživača u septembru odlučio da ih vrati.

Isti onaj Mardok koji je Gugl i ostale pretraživače 2009. nazvao “kleptomanima koji gutaju sadržaj”, najavljujući povlačenje sa istih već iduće godine. Nije mu, međutim, dugo trebalo da promeni odluku, pa će ceo slučaj biti svojevrsan adut čelnika Gugla u predstojećim pregovorima. Možda su upravo ohrabreni ovom “pobedom” upozorili francusku vladu da bi mogli da prestanu sa indeksiranjem francuskih sajtova ukoliko se ne nađe prihvatljivo rešenje, suptilno podsećajući da između 30 i 40 odsto prometa na informativnim sajtovima te zemlje dolazi upravo sa Gugla.

Treći put, Piano Media i moguća šansa za Srbiju

I dok tako izdavači u Nemačkoj i Francuskoj već planiraju formiranje društava za prikupljanje naknada vodeći se logikom muzičke industrije koja na isti način prikuplja autorske naknade od pesama, nešto istočnije se za “onlajn dinar” bore još originalnijim rešenjima. Tako je slovačka kompanija Piano Media pokrenula projekat zajedničke naplate za ekskluzivan sadržaj internet izdanja svih novina koje su se pridružile projektu u toj zemlji, i to za jedinstvenu uplatu koja iznosi 1,39 evra za nedelju dana pristupa, 3,9 evra za mesec dana, odnosno 39 evra za godinu dana pristupa.

Svakom pretplatniku je osim standardnom omogućen i pristup posebnom delu sadržaju, koji obuhvata specijalne analize, ekskluzivne priče i komentare najboljih novinara i urednika, a    kompanija svakom izdavaču uplaćuje sumu koja je srazmerna vremenu koje korisnik provede na njihovoj stranici. Time su svi listovi motivisani da ponude što kvalitetnije sadržaje, a čitaoci se povoljnom cenom motivišu na okretanje ka onlajn izdanjima.

Posle odličnih rezultata koji je ovaj model dao u Šlovačkoj, izdavači iz Poljske i Slovenije su se pridružili projektu kompanije Piano Media, a u planu je da se isti poduhvat proširi na još tri zemlje. Slične ideje bi svakako dobrodošle i izdavačima u našoj zemlji, jer su tiraži štampanih izdanja u konstantnom padu, a pretplata na onlajn ne beleži značajniji porast.

Evropska opservatorija za novinarstvo je i ranije pisala o potrazi za održivim modelom u doba interneta u Srbiji, a prvi značajniji korak u tom pogledu bilo je pokretanje prve domaće onlajn novinarnice, koja će uskoro lansirati aplikacije za Android i iOS (mobilni operativni sistem kompanije Epl), što će dati dodatan doprinos razvoju onlajn tržišta. To, međutim, sasvim izvesno neće biti dovoljno za oporavak domaće štampe, pa će inovativnija rešenja morati da se traže i u predstojećem periodu.  Tim pre ako se zna da malim zemljama poput Srbije čak ni eventualni ček od Gugla ne bi rešio ni delić problema, pa se mnogo korisnijim čini koncept slovačkih kolega.

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , , , , , , , ,

Send this to friend