Štampa u raljama interneta i ekonomske krize

1. novembar 2012. • Ekonomija medija, Redakcijski menadžment • by

Poslednjih nekoliko godina često se mogu čuti predviđanja medijskih stručnjaka o skoroj smrti štampanih medija. Tiraži listova opadaju, paralelno s tim smanjeni su i prihodi od oglašavanja, a internet se mnogima čini kao opasna konkurencija tradicionalnim medijima.

Poslednja vest, koja se može smatrati obeshrabrujućom za štampu, stigla je prošle sedmice sa američkog kontinenta. Posle skoro 80 godina postojanja, drugi najtiražniji američki nedeljni list Njuzvik objavio je da od sledeće godine prelazi isključivo na digitalnu verziju izdanja. Ključni razlozi tome leže u velikom padu broja pretplatnika i značajnom padu prihoda od reklama. Sajt Njuzvika sada ima posetu od 15 miliona čitalaca mesečno, što je povećanje od 70 odsto u odnosu na prošlu godinu. S druge strane, broj pretplatnika na taj magazin svojevremeno je bio veći od tri miliona, a danas je spao na svega milion i po.

Kontinuitet slabosti

Od Drugog svetskog rata prodati tiraž štampanih medija po glavi stanovnika opada u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama, a od osamdesetih godina prošlog veka i u Finskoj, Nemačkoj i Italiji. U zemljama gde većina stanovnika ima pristup internetu, tokom 2000-ih zabeležen je još veći pad tiraža. U ranijem periodu na svakih deset godina tiraž se smanjivao 5-10 odsto, dok je u periodu između 2000. i 2009. taj pad skočio na 20 odsto.

Rasmus Klais Nilsen u studiji „Deset godina koje su prodrmale medije u svetu“, koju je nedavno objavio Rojters institut za novinarstvo, navodi, da još nije blizu smrt štampanih medija u svetu, ali i da tome neće biti glavni razlog sve brži razvoj interneta. Kako se navodi, istraživanja pokazuju da su štampani mediji ostali i dalje veoma važan izvor originalnih autorskih sadržaja u mnogim delovima sveta, kao i da zapošljavaju više novinara nego bilo koji drugi medij i proizvode kvalitetnije sadržaje od „konkurencije“. Podaci ukazuju da je oko 60 odsto svih novinara u Finskoj i SAD zaposleno u štampanim medijima, dok u Velikoj Britaniji taj procenat prelazi 80 odsto.

Još nije gotovo

U ovoj studiji se navodi da tokom dvehiljaditih godina, većina dnevnih novina u SAD nije koštala više od 25 do 50 centi, a da su od marketinga imale od 80 do 90 odsto prihoda. S druge strane, u Evropi dnevni listovi koštaju najmanje jedan evro i polovina ukupnih prihoda dolazi od prodaje. Najjači listovi u SAD ekonomski su prosperirali do pre deset godina zahvaljujući oglasima koji su omogućavali rast prihoda iako su tiraži iz godine u godinu opadali. Ekonomska kriza učinila je da prihodi od oglašavanja od rekordno visokih 49 milijardi dolara 2000. spadnu na svega 27 milijardi dolara 2009. U tu cifru ulaze i prihodi od oglašavanja putem interneta od oko 2,8 milijardi dolara.

Rojtersov istraživač Nilsen ipak optimistički zaključuje da štampa ne odumire. Većina korisnika kombinuje „nove“ i „stare“ medije prema ličnim potrebama. Iako izgleda kao da štampani mediji gube na važnosti, pojava novih štampanih medija tokom devedesetih i dvehiljaditih pokazuju da štampa, ipak, nije na izdisaju.

Poseban fenomen su besplatne novine. London ivning standard je, na primer, od novina koje su jedva sastavljale kraj s krajem gubeći bitku s tradicionalnim britanskim listovima promenio politiku i od oktobra 2009. postao besplatan. To mu je donelo duplo veći tiraž u kratkom roku i 60 odsto više reklama. „Dobar primer štampanim medijima kako da opstanu je i italijanski Il Fatto Quotidiano, koji je osnivanja 2009. uspeo da dostigne tiraž od 70.000 primeraka, nudeći razne aplikacije za mobilne telefone i internet, pozicionirajući se kao nezavisna alternativa dnevnicima sa političkim sadržajem“, ističe Nilsen u svojoj studiji.

I dok Rupert Mardok veruje da će novine u štampanom obliku postojati još samo dvadesetak godina i da će ih posle toga milijarde ljudi čitati prevashodno na tabletima, Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, veruje da će štampa i u tom vremenu biti strahovito uticajna. Redakcije dobrih dnevnih novina, kaže ona, čine timovi ljudi koji su izvrsni u brzom prikupljanju i izboru važnih činjenica, kao i u ekspresnom tumačenju događaja koji određuju živote naroda. Prema njenom mišljenju, kad imate informaciju, to još ne znači da raspolažete znanjem, „informacije postaju znanje tek kada neko ume da ih razvrsta i obradi“.

Limiti društvenih mreža

„To pokazuju najnovija američka istraživanja, po kojim se u poslednjih 50 godina ništa bitno nije promenilo kada je obaveštenost američkih građana posredi, iako su se priliv informacija i dostupnost najrazličitijih izvora podataka revolucionarno povećali. Društvene mreže ne mogu da nadomeste trud koji je potrebno uložiti kako bi se razvrstale i protumačile važne činjenice: tako su mladi od 19 do 29 godina, iako najviše vremena provode na društvenim mrežama, po poslednjim istraživanjima Pju centra, i dalje najmanje obaveštena grupa građana, iako im je već prešlo u naviku da pogledom prelete sve dnevne naslove i iako su postali uvereni da samim tim znaju sve što se dogodilo“, objašnjava Smajlovićeva. Ona dodaje da su za selekciju i interpretaciju činjenica još uvek najpogodnije redakcije najboljih dnevnih novina, koje u svetu „sve više nalikuju političkim časopisima, jer obiluju analizama i komentarima događaja“.

Najugledniji ekonomski dnevni list na svetu Fajnenšel tajms objavio je 17. marta 2009. na naslovnoj strani nekrolog štampanim medijima sa podatkom da su „živeli od 1764. do 2009. godine“. U In memoriamu se kaže: „Posle duge borbe sa padom tiraža, padom prihoda od publiciteta, uz sve uočljiviju starost čitalaca, u konkurenciji sa internetom, sve opakijim nivoom dugova, nefleksibilnošću, preteranim ambicijama, krizom nerava i industrije štampe, napustila nas je u najlepšem dobu…“

„Svedoci smo da se ova najcrnja predviđanja Fajnenšel tajmsa nisu, na sreću, obistinila iako u u Evropi, čak i uprkos opštoj krizi, prihodi od oglašavanja na internetu rastu konstantno u proseku za 5,2 odsto, dok u novinama opadaju po stopi od 3,4 odsto. Umesto odgovora o budućnosti štampanih medija, naveo bih reči Havijera Morena, urednika španskog El Paisa: Menjamo ono što je prevaziđeno, ko se ne menja osuđen je bio na propast i u kamenom dobu. Važno je zadržati osnovne vrednosti – nezavisnost, poverenje i strogu doslednost“, ističe Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Prilagođavanje promenama

On je mišljenja da, osim objektivnih poteškoća sa kojima se suočavaju pisani mediji u sudaru sa internetom i neophodnih prilagođavanja promenjenim uslovima poslovanja, budućnost štampanih medija, pre svega, zavisi od onog što je naveo Moreno, a to je poverenje čitalaca. „Opšti pad profesionalnih standarda, nepoštovanje etičkog kodeksa, tabloidizacija ozbiljne štampe, politizacija tabloida i, generalno gledano, srozavanje ugleda novinarske profesije ozbiljniji su problemi za štampane medije, barem u Srbiji, od internet konkurencije“, napominje naš sagovornik.

Od samih štampanih medija, dakle, zavisiće i njihova budućnost. Ukoliko se internet bude posmatrao kao zdrava konkurencija, a ne kao opasnost, štampani mediji, doduše u nekom pomalo izmenjenom ruhu, mogli bi da nadžive sve izazove novih tehnologija.

Tekst je prvobitno objavljen u dnevnom listu Danas, 26. oktobra 2012.

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , , , , , , ,

Send this to friend