Kriterijumi visoki, a Javni servis na infuziji

23. jun 2013. • Ekonomija medija, Novinarstvo • by

Pomalo ironično, pozitivan izveštaj nadzornog tela o radu RTS-a dolazi u trenutku kada se Javni servis bukvalno bori za opstanak. U trećem godišnjem izveštaju, Savet Republičke radiodifuzne agencije ocenio je da je RTS u najvećoj meri ispunio zakonske i programske obaveze koje ima kao javni servis.

„Moram da kažem da svi podaci iz ovog izveštaja koji su brojni i kvantitativni i kvalitativni ukazuju da je RTS na svim svojim programima, iako je poslovao u veoma veoma teškim uslovima, ispunio više nego sve svoje zakonske obaveze i samim tim ispunio svoju veoma važnu društvenu ulogu“, rekao je za RTS predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije vladika Porfirije.

Izveštaj je rezultat istraživanja, nadzora i analize programa RTS-a (RTS1 i RTS2) u period od 1.januara do 31.decembra u toku celodnevnog emitovanja. Anliza je,  kako ističu u RRA, isključivo kvantitativna.

Kako se i očekivalo,  u ukupnom godišnjem vremenu emitovanog programa (program bez reklama, sporstkih prenosa, tv kupovina, repriza, što je različito od ukupnog emisionog vremena) na Prvom programu najveći je udeo informativnog programa i on je u blagom porastu u odnosu na prethodne godine.  Prati ga filsmki, pa serijski program. Udeo premijera je 63 odsto, a repriza 31,6 ukupnog emisionog vremena (svi programski sadržaji koji se emituju). Najzastupljenija je sopstvena produkcija i u premijerom i u repriznom emitovanju, međutim, zabeležen je pad premijera u odnosu na 2010. godinu. Po zakonu, emitovano je dovoljno programa na srpskom jeziku – 76% – emiter je u obavezi da ima preko 50 odsto programa na srpskom jeziku.. Najveća zamerka regulatora je količina nezavisnih produkcija – 6,5%, što znači da RTS nije ispunio zakonom definisanu kvotu učešća nezavisnih produkacija.

Na Drugom kanalu situacija je nešto durgačija. Žanrovska struktura izgleda ovako : sportski prenosi 15,2%, pa zatim informativni i muzički program. Premijere su emitovane u 52 odsto slučajeva, a reprisz u 44 %. Domaća produkcija bila je zastupljena u 38 procenata u premijernom i 30 % u repriznom terminu.

Uz ove podatke, treba imati u vidu kontekst u kome se program pravi, odnosno u  kome se Javni servis posluje. Godinu dana spekuliše se o tome da će Javni servis preći na budžetsko finansiranje, a prema najnovijim informacijama, to bi trebalo da se dogodi od jeseni. Pretplata je opala ispod 30 odsto – uz stalno pozivanje na budžetsko finansiranje i uz neprestano aboliranje onih koji ne plaćaju pretplatu, građani sve manje smatraju da je takva vrsta dažbine potrebna.

Izmene načina finansiranja praćene su konstantnim izjavama političke vrhuške da je pretplata atak na kućni budžet (podsetimo, visina pretpate, manja je od visine priključka za fikansi telefon), čime predstavnici i partija i vlade, bez ikakve odgovornosti pozivaju na kršenje zakona svoje zemlje, koji kaže da je pretplata obavezna za sve građane Srbije. Ovakvim stanjem zabrinuti su i predstvnici Evropske unije  koji su više puta istakli da krajnji cilj ovakve politike nije rasterećenje građana, nego kontrola uređivačke politike. I Nezavisno udruženje novinara Srbije upozorilo je da budžetsko finansiranje nije prihvatljivo ukoliko se javnim servisima ne garantuje nužan stepen nezavisnosti. NUNS upozorava da se o ovom pitanju mora otvoriti javna rasprava i da konačnu odluku ne treba da donose šefovi stranaka, ni Vlada, već Skupština Srbije. “ Uzrok teškoća u finansiranju javnih servisa u najvećoj meri leži u odsustvu jasne podrške svih institucija sistema, počev od političkih stranaka, preko Skupštine i Vlade do predsednika Srbije, konceptu javnog servisa kao neophodnom uslovu ne samo bolje informisanosti građana, već i demokratizaciji društva uopšte”, navodi se u saopštenj u NUNS-a.

Apel da se pronađe model za stabilno finansiranje RTS-a stigao je i iz Javnog servisa, posle predstavljanja izveštaja RRA. Predsednik Upravnog odora RTS-a rekao je da će pronalazak modela koji će Javnom servisu obezbediti stabilne prihode biti glavni izazov u ovoj godini.

„Apelujem na sve političke činioce u čijim je rukama sudbina RTS da imaju to u vidu i da imaju u vidu kulturološki i informativni i značaj koji Javni servis ima za jedno demokratsko društvo kada budu donosili konačnu odluku i usvajali model finansiranja“, kaže za RTS Slobodan Marković.

I dok regulatori i dalje nesmetano vrednuju kvalitet programa, u Srbiji se postavlja pitanje da li će RTS uopšte moći da opstane. Osetljivi i istančani parametri kojima i nadležni i svako u zajednici može da meri kvalitet i kvantitet programa, potpuno su izlišni u situaciji kada ne postoji svest da se svaka proizvodnja plaća. Izražena medijska nepismenost postaće prava boljka ovog društva koje će, takvim stavom, ubiti glasnika.

Print Friendly

Tags:, , , , ,

Send this to friend