I dalje se borimo za slobodu interneta

12. oktobar 2013. • Ekonomija medija, Novi mediji i Web 2.0 • by

Dionisis Kolokotsas iz kompanije „Gugl” ubeđen je da je internet alat u rukama svih ljudi, pa i preduzetnika i biznismena, i to je bio njegov odgovor kada su ga na nedavnoj poslovnoj konferenciji u Beogradu pitali da li svetska mreža može da pomogne srpskoj ekonomiji.

Više nego bilo koji drugi učesnik, Kolokotsas je potvrdio pretpostavku organizatora da rast srpske ekonomije leži u informatičkim tehnologijama, a što je sugerisano u imenu konferencije – „Kvantni skok” i nazivu panela na kojem je učestvovao – „Tehnološki park Srbija – na klik do!”

Predstavnik američke kompanije zadužen za javne poslove i odnose sa vladom svestan je da Srbija nije među najkonkurentnijim privredama, kao uostalom ni njegova zemlja – Grčka, ali čvrsto veruje da internet može mnogo da pomogne.

– Već smo u eri digitalne ekonomije kada upravo internet omogućava mnoge poslove. Kada se zbog razvoja tehnologije negde ugasi jedno radno mesto, onda se odmah, zbog te iste tehnologije, otvori 1,6 novih radnih mesta – rekao je Kolokotsas.

On je izneo i podatak da svako novo radno mesto u IT sektoru otvara nova radna mesta iz sasvim drugih oblasti, na primer, posao pravnika ili računovođe. Kolokotsas je zato insistirao na tome da ljudi koriste internet za obrazovanje, informisanje i pokretanje biznisa. Da bi to bilo moguće, važno je da se informacije slobodno i besplatno dele na internetu, ali naš sagovornik je upozorio da je „Gugl”, kao najveći pretraživač svetske mreže, pod velikim pritiskom da ograniči slobodu onlajn izražavanja i informisanja.

– Trpimo pritiske nekih zemalja, na primer Kine koja pokušava da nametne brojne zabrane na vebu. Mislim da to nije dobar pravac. Može da vodi cenzuri. Može da stane na put slobodi izražavanja, a ako ljudi ne mogu da se slobodno izraze, onda „ Gugl” više ne služi svojoj misiji da bude globalna platforma za razmenu znanja i informacija.

Dok „Gugl” u Kini zbog političkih razloga blokira sadržaj koji šteti režimu u Pekingu, na primer, pretragu protesta na Tjenanmenu 1989, dotle se u Evropi suočava sa, pre svega, ekonomskim interesima tradicionalnih medija. Digitalni džin iz Kalifornije došao je u sukob sa novinama u Nemačkoj, Italiji, Belgiji i Francuskoj čije tekstove prikazuje u okviru svog informativnog servisa „Gugl njuz”. Izdavači iz ovih zemalja tvrdili su da „Gugl” zarađuje ogroman novac na njihovom radu. Reč je o tome da „Gugl njuz” prenosi novinske članke, zatim pored njih plasira oglase i tako dolazi do profita koji ne deli sa autorima tekstova. U nekim zemljama, mediji su uspeli da primoraju američku kompaniju da sa njima podeli profit svaki put kada na svom servisu prikaže njihove članke. Ipak, u drugim državama sukob još tinja, a posebno su kivni nemački izdavači.

– U nekim zemljama mediji dovode u pitanje to što se njihove vesti pojavljuju na „Gugl njuzu”. Poručujem im da postoje različiti poslovni modeli, tako da mogu da izaberu opciju da se njihovi tekstovi ne pojavljuju na našem pretraživaču. Mi imamo alat i platformu za to, a na njima je da odluče.

Kolokotsas veruje da i mediji imaju korist od „Gugla”, jer on dovodi čitaoce do novinskih sajtova.

– „Gugl” usmerava oko četiri milijardi klikova ka portalima medijima. Tako da i mi doprinosimo njihovom profitu.

Konačno, pitali smo Kolokotsasa kako se u njegovoj kompaniji nose sa brigom korisnika za zaštitu podataka i privatnosti na internetu. Konkretno, kako odgovaraju na strah koji je porastao posle otkrića Edvarda Snoudena da američke vlasti nadziru onlajn komunikaciju i pretragu, pri čemu su podatke morali da im ustupe i digitalni džinovi poput „Gugla”?

– Zaštita privatnosti naših klijenata nam je najvažnija, bez pogovora. Korisnici su ti koji dele i koriste informacije na „Guglu”. Direktor „Gugla” poslao je pismo američkim vlastima i doveo u pitanje njihov zahtev da „Gugl” učestvuje u programu „Prizma”. Takođe, javno smo, u okviru „Gugl transperensi riporta” pokazali koliko smo takvih zahteva dobili, od kojih zemalja i na koji broj korisnika su se ti zahtevi odnosili.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika. 

Foto: Politika

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , , , ,

Send this to friend