Čime se trguje u digitalnoj eri?

7. septembar 2012. • Ekonomija medija • by

Pune četiri godine bilo je potrebno Fejsbuku da bi dostigao cifru od 100 miliona korisnika,  godinu dana više trebalo je Tviteru, a za samo dve godine to će poći za rukom Instagramu, servisu za deljenje fotografija na društvenim mrežama koji je u prethodnih nekoliko meseci postao neprikosnovena zvezda interneta. Danas je Fejsbuk i zvanično kupio ovaj servis za neverovatnih milijardu evra, ostavljajući javnost da licitira u šta je tačno uložen toliki novac.   

Iako je dostupan isključivo preko mobilnih uređaja sa iOS (iPad, IPhone i iPod) i Android operativnim sistemom, Instagram je za nepune dve godine koliko postoji izrastao u najbrže rastući internet servis ikada. Istoimena firma koja je lansirala ovaj servis oktobra 2010. godine pre nekoliko dana je i zvanično postala filijala Fejsbuka, koji je za to zadovoljstvo morao da plati čak milijardu dolara. Vlasnici najpopularnije društvene mreže na svetu čini se ipak nisu pogrešili, jer bi Instagram uskoro mogao da postane dostupan i preko drugih platformi čime bi se drastično povećao broj njegovih korisnika.

Nalog na ovom servisu, prema istraživanju kompanije Simply Measured, već sada ima 40 od 100 najpopularnijih svetskih brendova, koji na taj način dele fotografije sa svojim pratiocima. O popularnosti ovog servisa svedoči i podatak da su korisnici preko ove aplikacije poslali više od  100.000 fotografija sa Olimpijskih igara samo tokom prve dve nedelje sportskih nadmetanja, kao i da su među njima bili i novinari najpoznatijih medija širom sveta.

Da će Instagram postati nezaobilazan alat u medijskom izveštavanju svedoči i podatak da trenutno najveći broj pratilaca na njemu ima upravo jedna medijska kuća, jer je sa više od 820.000 pratilaca MTV najumreženiji brend koji koristi ovaj servis. Pravo pitanje, međutim, glasi zašto je medijima uopšte potreban Instagram kada već imaju opremu koja obavlja istu funkciju? Ako vam već ne zvuči poznato, vratimo se nekoliko godina unazad.

Jutjub (Youtube) je pokrenut u februaru 2005. godine kao servis za razmenu video sadržaja. U novembru iste godine Sekvoja kapital (Sequoia Capital) investira 3,5 miliona, a pet meseci kasnije i dodatnih 8 miliona dolara u ovu kompaniju. U oktobru 2006. godine Gugl (Google) kupuje Jutjub u koji je do tada investirano svega 11,5 miliona dolara za čak 1,65 milijardi.

Nije ovo, međutim, najupečatljiviji primer. Niklas Zenstrom i Janus Fris 2003. godine pokreću Skajp (Skype) kao servis za besplatne razgovore preko internet koji brzo postaje vrlo popularan u svetu. Dve godine kasnije Ibej (eBay) kupuje ovaj servis za sumu koja se kreće između 2,6 i 3,1 milijardu dolara. Do 2007. godine ova kompanija zarađuje 1,4 milijarde dolara zahvaljujući Skajpu i iste godine investira dodatnih 2,7 milijardi dolara u ovaj servis. U maju prošle godine Majkrosoft (Microsoft) za vrtoglavih 8,5 milijardi kupuje Skajp što je bila najveća kupovina čuvenog Majkrosofta u istoriji.

Oba primera imaju nešto zajednično. Ni Jutjub ni Skajp ni izbliza nisu vredeli onoliko koliko su plaćeni, baš kao što ni Mark Zakerberg (Mark Zuckerberg)  nije platio milijardu evra za novu platformu jer istu takvu njegova kompanija može da izgradi preko noći. Kupio je Instagramove korisnike, zbog kojih i sve veći broj medija počinje da koristi ovaj servis. Isto je bilo sa Fejsbukom, ponovilo se sa Tviterom, pa danas svaka ozbiljna medijska kuća ima stranice na obe društvene mreže. Tu, međutim, nije kraj jer će mediji po svemu sudeći vrlo brzo morati da nastave sa umreževanjem.

Tako je prodaja Instagrama još jednom potvrdila osnovno pravilo onlajn servisa: ako su besplatni, onda su roba, kao i svaka druga. U digitalnom dobu korisnici su očigledno ona najskuplja.

Print Friendly, PDF & Email

Tags:, , , , , , , ,

Send this to friend