„Reporteri bez granica“ još jednom su objavili godišnji Indeks slobode štampe. Vodeća na listi i dalje je Finska, a prate je Holandija, Norveška i Luksemburg. Među zemljama Evropske unije Španija, Francuska i Italija su napravile skroman pomak na rang listi, dok su Nemačka i Velika Britanija malo nazadovale (sa 16. odnosno 17. pale su na 28. i 29. mesto).

Nekoliko zemalja značajnije je napredovalo – Srbija i Letonija napredovale su sa 50. odnosno 80. mesta na 39. i 63. Sa druge strane, Rusija i Turska su nazadovale (sa 136. odnosno 142. na 142. odnosno 148. mesto), ali ne toliko kao Mađarska (sa 40. na 56.) i Japan, koji je najviše nazadovao na listi, izgubivši 31 mesto i pao sa 22. na 53. mesto. Prema „Novinarima bez granica“, na mračnom dnu liste tavore Turkmenistan, Severna Koreja i Eritreja (rangirane od 177. do 179. mesta).

Cilj ovog indeksa je nesumnjivo plemenit, da ne pominjemo činjenicu da novinari vole rang liste – možda zato što znaju da ih je publika željna. Zato ne iznenađuje što se Indeksu slobode medija svake godine posvećuje puno pažnje u zemljama gde je sloboda medija zagarantovana. Međutim, iritira činjenica da novinari iz godine u godinu prenose rezultate rang liste bez dovođenja u pitanje validnosti podataka. Očekivalo bi se da se takvoj statistiti pristupi mnogo opreznije. Lako je zamisliti koliko mora biti teško sakupiti i uporediti podatke iz različitih zemalja koristeći iste kriterijume. U zemljama bez slobodnih medija to je gotovo „nemoguća misija“, jer javnost nije obaveštena o kršenju slobode medija.

Kako aktivisti i eksperti iz Novinara bez granica mogu zaista da znaju koliko često u Iranu, Siriji, Kini ili Rusiji tajne službe i druge vladine agencije ućutkuju novinare? Kako mogu da znaju da li je u jednoj državi atmosfera cenzure i strepnje strašnija nego u drugoj? Svakako da arbitri zaslužuju naše saosećanje. Oni preuzimaju velike lične rizike ako odaju „državne tajne“ jednoj inostranoj neprofitnoj organizaciji. To ih, ipak, ne čini pouzdanim izvorima, niti čini informacije i sud dobijene od njih uporedivim sa informacijama iz drugih zemalja.

Celokupan Izveštaj možete preuzeti ovde.

Prvi put objavljeno – sa malim izmenama – u Austrijskom nedeljniku Di furhe  5/2013