Foto: Danas

Uprkos čestim reakcijama i upozorenjima strukovnih udruženja, ne prođe dan da svaki od dnevnih listova u Srbiji u proseku ne napravi makar jedan prekršaj Kodeksa novinara Srbije. Etički kodeks, prema rezultatima istraživanja, u dnevnoj štampi krši se svakodnevno, a najčešći prekršaji odnose se na pravo privatnosti osoba o kojima se izveštava, pravilo pretpostavke nevinosti i prikriveno oglašavanje. 

Istraživanje, kojim su obuhvaćeni Politika, Danas, Blic, Večernje novosti, Kurir i Alo u periodu od 10. do 16. oktobra 2011. godine, pokazuje da je ovih šest dnevnih listova napravilo ukupno 109 prekršaja Kodeksa novinara Srbije, čime nije ispoštovano ukupno sedam etičkih normi.

Najčešće kršeno pravilo Kodeksa novinara Srbije jeste pravo na privatnost ličnosti o kojima se piše, koje u šest listova nije ispoštovano 39 puta što je 35,8 odsto svih ogrešenja o etiku. Na drugom mestu normi koje se u većoj meri ne poštuju nalazi se pravo na pretpostavku nevinosti, koje je kršeno u 36 tekstova u analiziranom periodu, čime predstavlja svaki treći prekršaj od svih napravljenih u dnevnicima u Srbiji. Treće, tokom istraživanja je zabeleženo i 23 slučaja prikrivenog oglašavanja ili 21,1 odsto. Uočljiva diskriminacija u novinskim sadržajima čini 3,7 odsto ukupnog broja prekršaja, izazivanje straha i uznemirujući sadržaji po 2,75 odsto, dok je manje od jedan odsto kršenja etičkog kodeksa čini zloupotreba emocija sagovornika.

Nepoštovanje prava privatnosti osoba o kojima se piše uočava se u dnevnoj štampi u Srbiji u više različitih oblika. U najvećem broju slučajeva oni se beleže na stranicama takozvane „crne hronike“ i to kada je reč o pisanju o osumnjičenim osobama za određena krivična dela. Iako Kodeks zabranjuje i direktno i indirektno otkrivanje identiteta osoba, u dnevnoj štampi u Srbiji u 26 tekstova za sedam dana objavljivana su puna imena i prezimena osumnjičenih uz još pojedine privatne podatke, ali i njihove fotografije. S druge strane, 13 prekršaja ovog etičkog pravila načinjeno je na posredan način time što nisu otkrivena imena osoba, ali se iznošenjem podataka o tome koliko godina imaju, iz kog su mesta, gde rade i žive, o srodničkim vezama sa drugim ljudima, one čine prepoznatljivim u javnosti, naročito ukoliko su iz manjih mesta. Iako se novinari ponekad i trude da ispoštuju ovo pravilo u tekstovima i ne iznesu informacije koje otkrivaju identitet osoba, ima primera da su uz takve slučajeve objavljene njihove fotografije koje direktno ukazuju na to ko su oni uprkos ne navođenju u tekstu.

Druga najčešće kršena odredba Kodeksa jeste pravo na pretpostavku nevinosti, koje, prema etičkim kodeksima u novinarstvu, podrazumeva da niko ne sme biti porglašenim krivim do izricanja sudske presude. Ovo je problematično zbog toga što se može ispostaviti da su osumnjičene osobe, koje mediji unapred okrive, nedužne, što će posle retko koji medij objaviti, a oni doveka nositi breme da su bili povezani sa datim zločinom. Ipak, svaki od analiziranih listova, manje ili više puta, nije ispoštovao ovu odredbu u svojim sadržajima, a od 36 ovakvih slučajeva čak 34 zabeleženo je u naslovima, ali ne i tekstovima. Iako su u naslovima okvalifikovani kao krivi, u tekstovima su navođeni kao „osumnjičeni“, „uhapšeni zbog sumnje“, „privedeni zbog sumnje“ ili se u njih sumnja. To pokazuje da mediji ovo etičko pravilo poštuju u samim tekstovima, ali krše u naslovima, verovatno kako bi priču, na prvi pogled, učinili atraktivnijom i čitanijom.

Kako bi se čitalačka publika zaštitila od prikrivenih reklama, Kodeks novinara Srbije predviđa da takvi promotivni i plaćeni tekstovi treba grafički na stranama novinama da budu jasno odvojeni od novinskih tekstova i označeni kao takvi. Iako predstavnici analiziranih listova tvrde da se propagandni tekstovi objavljuju u različitom formatu, drugačijeg fonta i uokvireni, u analiziranom periodu uočeno je 23 takozvana PR teksta. U analiziranom periodu prikriveno oglašavanje javlja se u više različitih novinarskih formi – u obliku kraće ili duže vesti, reporterskog izveštaja, intervju-profila, ali i kao intervju pitanje-odgovor.

Zabrinjavajuće je posebno to što je od 109 prekršaja Kodeksa novinara Srbije u šest dnevnih listova 40 napravljeno još u samim naslovima, koji na čitaoce deluju snažnije nego tekstovi i ponekad su jedina informacija i orijentacija čitaocima. Kao što je već pomenuto, u 34 slučaja je u naslovnim blokovima prekršeno pravo na pretpostavku nevinosti u kojima su okrivljeni „osumnjičeni“ iz teksta pre donošenja sudske presude. Osim toga, beleže se i tri naslova koja svojom senzacionalnošću i tonom mogu da izazovu neopravdan strah među građanima. Takvi su „Ozon će da nas pobije“ (Alo), „Ludilo drma Srbiju“ (Kurir) i „Apokalipsa je počela“ (Kurir).

U dva naslova tabloida „Kurir“ i „Alo“ beleži se i diskriminacija po nacionalnoj osnovi time što se navodi nacionalna pripadnost određenih osoba iako to nije neophodno za kontekst događaja o kojem se piše u tekstu: „Ipak Hrvat ukrao slike“ (Alo) i „Mesićev deda je Rom Idriz“ (Kurir). U listu Alo je objavljen i naslov „Trudnici isekla dete u stomaku“, koji je ocenjen kao uznemiravajući sadržaj, što je suprotno etičkom kodeksu, naročito imajući u vidu osetljivost ove teme.

Ukupno gledajući, najveći broj prekršaja Kodeksa novinara Srbije u izabranoj sedmici napravio je Kurir – ukupno 36, što je trećina svih kršenja etičkih normi u listovima koji su izabrani za predmet analize. Na drugom mestu je Blic sa 30 ogrešenja, a slede ga Novosti i Alo sa po 16. Najmanje spornih sadržaja zabeleženo je u Danasu – šest i u Politici gde ih je evidentirano pet. Ovom statistikom ujedno se potvrđuje da tabloidniji listovi manje obraćaju pažnje na poštovanje etičkog kodeksa, što pokazuju primeri Kurira i polutabloida Blica. Najmanje etičkih prekršaja uočeno je u Politici i Danasu koji su predstavnici ozbiljne štampe.

I na osnovu drugih rezultata ovog istraživanja, može se primetiti razlika u uređivačkim politikama ovih listova. Osim većeg broja svih prekršaja etičkog kodeksa, u sadržajima tabloidnih listova Kurir i Alo evidentirana su nepoštovanja i odredbi Kodeksa novinara Srbije koja nisu, bar na osnovu analiziranih dana, karakteristična i za druge listove, odnosno kršenja odredbi o tome da novinari ne smeju izazivati strah u javnosti i objavljivati uznemirujuće sadržaje i fotografije. U ista dva dnevnika, ali i u polutabloidu Blic izvršena je u pojedinim tekstovima i diskriminacija po nacionalnoj osnovi nepotrebnim isticanjem nacionalne pripadnosti osoba o kojima su pisali. Kada je reč o zloupotrebi emocija prilikom uzimanja izjava, takvo nepoštovanje etike u medijima zabeleženo je jedino u jednom tekstu lista Alo.

U referentnoj štampi Politika i Danas, ali i u listu Večrenje novosti sa elementima polutabloida, osim ukupno manjeg broja prekršaja, uočene su tri iste vrste kršenja Kodeksa – pravo privatnosti, pravo pretpostavke nevinosti i prikriveno oglašavanje.

Treba, ipak, imati u vidu da je za period ove analize odabrana nedelja u kojoj nije bilo većih afera u javnosti i značajnijih događaja, tako da se može reći da je istraživanje rađeno na jednoj sasvim „mirnoj“ i prosečnoj nedelji u medijima. Da je bilo drugačije, svakako je da bi i primeri kršenja Kodeksa novinara bili brojniji, a možda i drastičniji.

Autor istraživanja je Bojan Cvejić, svršeni student master studija novinarstva na Fakultetu političkih nauka. Istraživanje je deo njegove master teze.